Todor LJ. Popović (1870–1957)
Todor LJ. Popović jedan je od srpskih zaboravljenih pisaca. Bio je srpski realistički pripovedač, pesnik, komediograf i novinar. Rođen je 30. januara 1870. godine u selu Ratkoviću kod Rekovca. Porodica Popović poreklom je iz Trebinja, iz Hercegovine. Todorov otac, Ljubomir Popović, bavio se poljoprivredom i bio je jedan od viđenijih ličnosti u svom mestu. Zanimljivo je da se družio sa srpskim pesnikom Đurom Jakšićem, kada je ovaj učiteljevao u susednom selu. Todor Popović je osnovnu školu završio u rodnom mestu, a gimnaziju u Kragujevcu, da bi, 1889, otišao u Beograd i upisao studije prava na Velikoj školi. Diplomirao je 1893. godine. Prvo je radio kao činovnik u različitim državnim institucijama po brojnim gradovima u Srbiji, da bi se kasnije potpuno posvetio advokaturi. Šest godina je sarađivao sa časopisom Odjek pišući feljtone. Sa Olgom Marković proveo je skoro pedeset godina u srećnom braku. Kraj života proveo je u rodnom mestu, baveći se poljoprivredom, kao i otac mu, posebno voćarstvom. Umro je 29. aprila 1957. godine.
Književno delo Todora LJ. Popovića
Todor Popović je svoja dela pisao i objavljivao pod pseudonimom B. B-vić, koji predstavlja inicijale imena Bracana Bracanovića, znamenitog Popovićevog predaka, a prvi put se ovim inicijalima potpisao na rukopisu Gile. Rano je počeo da se bavi književnošću; počeo je da piše već u gimnaziji, a svoju prvu priču objavio je 1884. pod nazivom Dečak i pas. Todor Popović je autor više od trideset pripovedaka, od kojih su najpoznatije i najvrednije Otac, Moja sestra, Bolest, Baba, Za dalekom planinom, tri romana: Gila, Vagon druge klase dnevnog putničkog voza Niš–Beograd i Jedna kola puščane municije, komedije Kapetan Pantelijina posla. Pisao je i satiričnu prozu (Sudija Stamenko, Kapetan Kosta) i poeziju uperenu protiv dinastije Obrenovića i činovničko-političkog aparata ondašnje Srbije. Njegova satirična pesme Noć (1898) nije samo Popovića dovela u sukob sa vlastima. Urednik lista u kome je pesma objavljena bio je osuđen na dve godine robije, a Popovićev dobar prijatelj, srpski pesnik Milorad J. Mitrović, optužen da je autor pesme, bio je otpušten iz službe.
Posebno je interesantna nušićevska komedija Todora Popovića Kapetan Pantelijina posla, koja je prikazivana 1908. godine u Narodnom pozorištu. Komedija je nastala prema istinitom događaju iz 1902. godine, kada je jedan sreski kapetan poveo hajku na putujuću pozorišnu družinu koja je izvodila Hajduke Jovana Sterije Popovića, misleći da su pravi hajduci.
Najveću književno-umetničku vrednost ima njegov kratki roman Gila (1901). Roman ima autobiografskih elemenata, jer je autor opisao događaje iz svog detinjstva, prevashodno svoju prvu ljubav. U središtu radnje je ljubav dvoje mladih iz različitih društvenih staleža. Porodica glavnog junaka na takvu vezu ne gleda blagonaklono, međutim, to nije razlog neostvarenosti ove ljubavi. Inat i snažno osećanje ponosa u glavnom junaku nadjačavaju ljubav. Roman je pisan u prvom licu, pa se velika piščeva umešnost ogleda u suštinski negativnom samopredstavljanju, koje se samo nagoveštava i čita između redova. Vrednost romanu daje i realističko prikazivanje života na selu, letnjih radova u polju, šale između mladića i devojaka.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdati i drugi manje poznati autori kao što su: Milan Vukasović (Pripovetke i basne), Anđelko Krstić (Pripovetke, Pripovetke, knjiga druga, Večito dužni), Stojan Živadinović (Pripovetke, Do poslednjeg daha), Milovan Vidaković (Velimir i Bosiljka), Dragutin Ilić (Svetle slike, Gospođa Marija, Hadži Đera, Hadži Diša, Posle milijon godina). Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.