Петар Пера Тодоровић био је српски књижевник, новинар, борац за ослобођење од Турака.
Име Пере Тодоровића углавном се везује за оснивање петпарачке штампе, што је и истина. Он је због сукоба са Обреновићима одлучио да формира лист који неће бити режимски и који ће провоцирати династију и власт. Због тога је имао бројне проблеме, али је у томе видео свој начин борбе за промене унутар државе.
Као поклоник социјалистичке идеологије писао је и уређивао листове Светозара Марковића за његова живота и након смрти, а био је и оснивач првог социјалистичког листа Рад. Био је оснивач и прве социјалистичке манифестације у Крагујевцу.
Уз Николу Пашића био је један од оснивача Народне радикалне странке. Поводом Тимочке буне био је ухапшен због политичког деловања.
Када је 1883. купио Мале новине, од њих је створио први популаран лист, који је имао велике тираже и утицај на јавно мњење.
Током емиграције борави у Новом Саду, заједно са Лазом Пачуом и многим виђенијим људима. Тамо оснива часопис Стража, који мађарске власти ускоро забрањују плашећи се ширења социјалистичких идеја.
Забележено је и да је приликом оснивања Народне радикалне странке одржао дуг, готово целодневни говор, и засенио посетиоце. Када је успостављена коалиција либерала и радикала, он се одваја од главне радикалске струје и постаје им нека врста унутрашње опозиције.
Ипак, историја би требало да памти Перу Тодоровића као великог борца у борби за ослобођење од Турака. Он је један од пионира ратног репортерства у нас, јер је о утисцима из борбених редова писао извештаје и слао штампи са којом је сарађивао. На тај начин народ и званичници добијали су податке из прве руке шта се заправо у борби збива. Касније су ови његови извештаји, или боље рећи дневничке белешке сакупљени и од њих је настала књига Дневник једног добровољца. То је, заправо, једини документарни спис из тог периода који има непроценљиву историјску и документарну вредност, али је написан и једноставним језиком, износи и личне емоције и размишљања једног војника, те као такав полаже право да буде део српске уметничке књижевности.
Сматра се да је његово књижевно стваралаштво, као и новинарско запостављено јер му је име било укаљано и то до стране друге супруге, која је након кратког, нефункционалног брака у јавност извела оптужбу да је Пера Тодоровић хомосексуалац.
Ипак његов лик и дело и данас скрећу пажњу новим покољењима, па је Пера Тодоровић и даље узор и инспирација.
Подсећамо да су у оквиру ове едиције реиздата и дела заборављених писаца као што су: Милица Јанковић (Плава госпођа, Људи из скамије), Јаша Продановић (Наши и страни), Душан Радић (Село), Слободан Ј. Јовановић (Споменица), Драгутин Илић (Хаџи Диша, После милијон година) итд. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.
Дела овог аутора можете пронаћи ОВДЕ.