Milorad Petrović Seljančica (1875–1921) bio je srpski pesnik i pripovedač, autor pozorišnih komada i prevodilac. Ovo je čovek koji je ostao manje poznat po svom imenu i prezimenu u odnosu na to koliko su poznati neki stihovi njegovih pesama, poput pesme Igrale se delije. Danas se na RTS1 prikazuje zabavna muzička emisija i kviz Ja volim Srbiju, u kojoj možete čuti upravo Petrovićeve stihove:
Igrale se delije,
Nasred zemlje Srbije.
Sitno kolo do kola,
Vilo se do Stambola.
Milorad Petrović Seljančica rodio se u Velikoj Ivanči 26. jula 1875. godine. Detinjstvo je provodio u svom selu pod Kosmajem, koje je toliko zavoleo da je celog života i stvarao nadahnut seoskim životom i seljacima. Osnovnu školu učio je u rodnom kraju, a gimnaziju u Beogradu. Učiteljsku školu završio je u Aleksincu, gde je upoznao Ružu, ćerku radikalskog narodnog poslanika, koja će mu postati supruga. Imali su dva sina i dve ćerke. Mada se dotakao beogradskog asfalta, šumadijski krajevi bili su mu urezani u srcu. Radio je kao učitelj deset godina po šumadijskim selima, a onda je prebačen ponovo u Beograd. Milorad Petrović Seljančica voleo je da buden obučen u seljačko, šumadijsko odelo. Na nogama su mu bili opanci, a šumadijska nošnja krasila je njegov stas. 
Bio je ratnik u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Branio je našu zemlju u Kolubarskoj i Kumanovskoj bici i učestvovao je u bici za Jedrene. Sećajući se baš ove opsade, napisao je pesmu Igrale se delije. Bolovao je od tifusa, bugarske okupacione vlasti su ga proterale, a on je uspeo da pobegne za Beograd.
Prvu zbirku pesama, pod nazivom Seljančice, objavio je 1902. godine, po kojoj je i dobio nadimak. U njoj su pesme u kojima se držao oblika narodnih šumadijskih pesama. Godinu kasnije objavio je dopunjeno izdanje ove zbirke. Za ove pesme Milorad Petrović Seljančica dobijao je razne kritike. Dok je od strane Milana Savića bio pohvaljen, pesnik Sima Pandurović govorio je kako su ove pesme loše toliko da ih nikada nije trebalo štampati. Jovan Skerlić je smatrao da su Seljančice vedra knjiga, ali da su ipak daleko od prave poezije.
Petrović je i autor mnogih pesama za decu koje je Učiteljsko udruženje sabralo i objavilo, a takođe je pisao i priče za decu: Duša, Na dedinom krilu, Ocevi i Materice. Bio je voljen kao dečji pesnik i kao učitelj. Napisao je i zbirku rodoljubivih pesama Vaskrsenje. Od tri pozorišna komada čiji je autor najznačajniji je komad u tri čina Čučuk Stana, s muzikom Stevana Hristića. Ova drama premijerno je izvedena 20. septembra 1907. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Drame Mladost i Komadić švajcarskog sira, koju je napisao po pripoveci Đure Jakšića, nisu imale naročitog uspeha.
Milorad Petrović Seljančica objavljivao je svoje tekstove u mnogim značajnim srpskim časopisima. Neki od njih su: Bosanska vila, Brankovo kolo, Zvezda, Zora i Budućnost. Jedno vreme bio je urednik i svog lista – Srpsko đače. Prevodio je poeziju i prozu sa francuskog, ruskog, poljskog, češkog i bugarskog. Pisao je i udžbenike i zabavnik za školsku omladinu (Riznica).
Za njega se kaže da je pastoralni književnik, naročito kada je poezija u pitanju. Mada je to Milan Grol tvrdio i kada je u pitanju drama Čučuk Stana, napominjući da u njoj ima toliko idiličnih slika, kao što su ljubav dvoje mladih, pesma i igra na početku i kraju, seoska lepotica kojoj nije suđen kakav seoski mladić, već junak, te na taj način sve podseća na pastorale.
Živeo je boemski, voleo je druženja, kafane, muziku, ali najviše od svega svoju Ružu, koja mu je bila uvek podrška. Družio se sa velikim Borom Stankovićem, Jankom Veselinovićem, Vladislavom Petkovićem Disom i Čiča Ilijom Stanojevićem. Naravno, oni nisu propuštali prilike da posete skadarlijske kafane.
Milorad Petrović Seljančica razboleo se od tuberkuloze i umro je u 46. godini, u siromaštvu. Poslednje godine proveo je seleći se od Kruševca do Beograda. Sahranjen je na Topčiderskom groblju o državnom trošku. Njegovu spomen-ploču možete videti u Mladenovcu.
Pored pomenute pesme Igrale se delije, Seljančica je napisao i Jesen stiže, dunjo moja, ljubavnu pesmu čije je stihove komponovao Isidor Isa Bajić, a koju je pevao Predrag Tozovac. Đorđe Balašević takođe koristi ove stihove za pesmu Svirajte mi „Jesen stiže, dunjo moja”.
Sva dela Milorada Petrovića Seljančice pogledajte OVDE.