Михаило Мика Петровић Алас (1868–1943) био је угледни српски математичар, универзитетски професор, алас и књижевник.
У детињтву се пре свега истицао интересовањем за хемију и у родитељској кући направио читаву малу лабораторију. У гимназији је похађао природно-математички смер, учећи у разреду са најквалитетнијим младим људима – и будућим најуспешнијим и великим именима као што су Павле Поповић, Јаша Продановић, Милорад Митровић. Након тога његов деда прота Новица Лазаревић наградио га је студијама у Француској.
Михаило Петровић Алас имао је на факултету сјајне узоре међу професорима, као што су Поенкаре, Пикар, Пелеве, од којих је много научио. Четврту школску годину посветио је припреми докторске тезе, која се тицала диференцијалних једначина. Касније је одређене елементе његове тезе искористио његов професор Пикар, а још један Петровићев научни рад објављен је у листу Француске академије наука и уметности.
По повратку у Србију постао је универзитетски професор и тако провео читаву своју каријеру, али је истовремено имао место почасног професора у Паризу и Бриселу.
Занимљиво је да Михаило Петровић Алас био оснивач научних часописа на страним језицима који су омогућавали нашим научницима и студентима да се представе страној научној јавности. Одликован је Орденом Светог Саве. Не треба заборавити да је био члан још неких научних академија, у Прагу, Будимпешти, Кракову и Варшави.
Необично је да је био два пута предлаган за председнка Академије наука и уметности, али иако су га колеге академици предложили, власти се нису сложиле. Сматра се да је разлог томе Петровићева повезаност са принцом Ђорђем.
Многи не знају да је Михаило Петровић Алас, поред научне, имао и уметничку црту – воле је књижевност и музику. Свирао је у оркестру који се називао Суз и користио необичну интонацију, различиту од стандардизованог нотног система.
Књижевни рад Мике Аласа био је у уској вези са његовим научним претензијама, као и са хобијем – риболовом и упознавањем морског и речног света. Роман јегуље представља неку врсту научне студије о тој необичној врсти рибе, њеном животу, пореклу, карактеристикама и мистеријама везаним за њу. То истовремено може бити алегорија о народу, једној врсти људи, о свету у коме живимо – Алас се добро снашао и као писац, и притом успео да заинтригира јавност да открива његове стварне намере везане за ово дело.
Михаило Петровић Алас написао је и књигу о метафорама и алегоријама, и њиховој употреби и појављивању како у књижевности, тако и у свакодневном животу, што је још једно врхунско и необично дело које приказује Аласове филозофске идеје, али и познавање књижевних форми.
Поред Романа јегуље и књиге Метафоре и Алегорије, Алас је издао и неке од својих математичких, научних радова који, необично, одударају по квалитетном језику и стилу.
Можемо закључити да је Михаило Петровић Алас свестрана личност, која је својим радом осветлала наш образ у свету. Он је био научник и стваралац који свакако може бити сјајан узор новим генерацијама.
Подсећамо да су у оквиру ове едиције реиздата и дела заборављених писаца као што су: Милица Јанковић (Плава госпођа, Људи из скамије), Јаша Продановић (Наши и страни), Душан Радић (Село), Слободан Ј. Јовановић (Споменица), Драгутин Илић (Хаџи Диша, После милијон година) итд. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Дела овог аутора можете пронаћи ОВДЕ.