Mihailo Mika Petrović Alas (1868–1943) bio je ugledni srpski matematičar, univerzitetski profesor, alas i književnik.
U detinjtvu se pre svega isticao interesovanjem za hemiju i u roditeljskoj kući napravio čitavu malu laboratoriju. U gimnaziji je pohađao prirodno-matematički smer, učeći u razredu sa najkvalitetnijim mladim ljudima – i budućim najuspešnijim i velikim imenima kao što su Pavle Popović, Jaša Prodanović, Milorad Mitrović. Nakon toga njegov deda prota Novica Lazarević nagradio ga je studijama u Francuskoj.
Mihailo Petrović Alas imao je na fakultetu sjajne uzore među profesorima, kao što su Poenkare, Pikar, Peleve, od kojih je mnogo naučio. Četvrtu školsku godinu posvetio je pripremi doktorske teze, koja se ticala diferencijalnih jednačina. Kasnije je određene elemente njegove teze iskoristio njegov profesor Pikar, a još jedan Petrovićev naučni rad objavljen je u listu Francuske akademije nauka i umetnosti.
Po povratku u Srbiju postao je univerzitetski profesor i tako proveo čitavu svoju karijeru, ali je istovremeno imao mesto počasnog profesora u Parizu i Briselu.
Zanimljivo je da Mihailo Petrović Alas bio osnivač naučnih časopisa na stranim jezicima koji su omogućavali našim naučnicima i studentima da se predstave stranoj naučnoj javnosti. Odlikovan je Ordenom Svetog Save. Ne treba zaboraviti da je bio član još nekih naučnih akademija, u Pragu, Budimpešti, Krakovu i Varšavi.
Neobično je da je bio dva puta predlagan za predsednka Akademije nauka i umetnosti, ali iako su ga kolege akademici predložili, vlasti se nisu složile. Smatra se da je razlog tome Petrovićeva povezanost sa princom Đorđem.
Mnogi ne znaju da je Mihailo Petrović Alas, pored naučne, imao i umetničku crtu – vole je književnost i muziku. Svirao je u orkestru koji se nazivao Suz i koristio neobičnu intonaciju, različitu od standardizovanog notnog sistema.
Književni rad Mike Alasa bio je u uskoj vezi sa njegovim naučnim pretenzijama, kao i sa hobijem – ribolovom i upoznavanjem morskog i rečnog sveta. Roman jegulje predstavlja neku vrstu naučne studije o toj neobičnoj vrsti ribe, njenom životu, poreklu, karakteristikama i misterijama vezanim za nju. To istovremeno može biti alegorija o narodu, jednoj vrsti ljudi, o svetu u kome živimo – Alas se dobro snašao i kao pisac, i pritom uspeo da zaintrigira javnost da otkriva njegove stvarne namere vezane za ovo delo.
Mihailo Petrović Alas napisao je i knjigu o metaforama i alegorijama, i njihovoj upotrebi i pojavljivanju kako u književnosti, tako i u svakodnevnom životu, što je još jedno vrhunsko i neobično delo koje prikazuje Alasove filozofske ideje, ali i poznavanje književnih formi.
Pored Romana jegulje i knjige Metafore i Alegorije, Alas je izdao i neke od svojih matematičkih, naučnih radova koji, neobično, odudaraju po kvalitetnom jeziku i stilu.
Možemo zaključiti da je Mihailo Petrović Alas svestrana ličnost, koja je svojim radom osvetlala naš obraz u svetu. On je bio naučnik i stvaralac koji svakako može biti sjajan uzor novim generacijama.
Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J. Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži Diša, Posle milijon godina) itd. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Dela ovog autora možete pronaći OVDE.