Mihailo Polit-Desančić (1833–1920) bio je poznati srpski književnik, novinar, političar i advokat.
Rođen je u Novom Sadu 16. aprila 1833. godine od oca Jovana Polita i majke Julijane Desančić. Otuda je i nastalo njegovo prezime Polit-Desančić. Njegova sestra Savka je bila udata za Jovana Subotića, kog Mihailo često pominje u svojim Putnim uspomenama.
Učio je grčku osnovnu školu sa srpskim jezikom. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, a kasnije mu je u Beču privatno držao predavanja Svetozar Miletić, koji je na njega ostavio veliki utisak, te Mihailo Polit-Desančić postaje Miletićeva desna ruka. Njih dvojica zajedno važe za najpoznatije političare nekad u Vojvodini. Na studije prava Mihailo odlazi u Pariz 1853. godine, a četiri godine kasnije diplomirao je u Beču. U ovom centru intelektualne elite upoznao se sa Đurom Daničićem, Brankom Radičevićem, Vukom Karadžićem.
Vrlo je bio angažovan na polju politike. Bio je sekretar Hrvatske dvorske kancelarije, poslanik u Hrvatskom saboru. Do 1867. bio je na poziciji sekretara Banskog stola u Zagrebu, kada je to mesto napustio da bi putovao na Etnografsku izložbu u Moskvu. Ovde je držao govor o Istočnom pitanju, pa se zbog toga, po povratku, seli u Novi Sad i napušta Zagreb, za koji se bio odlučio kada je želeo da otpočne advokatski rad. Advokaturu će započeti u Novom Sadu od 1870. godine. Naravno da je Mihailo Polit-Desančić ovde bio poslovno angažovan sa Miletićem i Srpskom narodnom slobodoumnom strankom. Takođe je bio član Ujedinjene omladine srpske. U periodu od 1873. do 1884. bio je poslanik Ugarskog sabora.
Po raspadu Srpske narodne slobodoumne stranke i podele na Radikalnu i Liberalnu, Polit-Desančić se opredeljuje za Liberalnu i postaje njen predsednik. Godine 1898. se povukao zbog porodičnih problema, ali tada tek počinje njegov značajni politički publicistički rad. Vlasnik je i izdavač Branika, političkog lista Srba u Vojvodini, koji je izlazio od 1885. do 1914. godine. Pisao je članke i za listove Narod i Zastava.
Osim političkih tekstova, Mihailo Polit-Desančić piše i pripovetke, pozorišne komade, putopise i memoarsku prozu. Tekstove objavljuje u popularnim časopisima Javor, Letopis Matice srpske, Srpsko kolo, Danica, itd. Njegova najpoznatija dela su: pripovetka Verenica Crnogorka, drama Branivoj, knez zahumski, putopis Putne uspomene, memoarska proza Kako sam svoj vek proveo, koju je nakon Mihailove smrti objavila ćerka mu Vladislava.
Mihailo Polit-Desančić bio je dopisni član Srpskog učenog društva, član Matice srpske i počasni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Takođe je pripadao skupštini Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Umro je u Temišvaru 30. marta 1920. godine, a sahranjen je na Uspenskom groblju u Novom Sadu.
Sva dela Mihaila Polita-Desančića koja je Portalibris objavio pogledajte OVDE.