Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Kosta Kostić (1875–1915) bio je jedan od najznačajnijih srpskih istoričara.

Rođen je u Nišu 15. marta 1875. u siromašnoj porodici. Sa roditeljima, Nikolom i Nastasijom, živeo je skromno u rodnom mestu, gde je i završio osnovnu školu. Preselio se sa njima u Pirot 1895, i tu je završio srednjoškolsko obrazovanje. Po završetku gimnazije započeo je studije u Beogradu na Velikoj školi, te je diplomirao je na Istorijsko-filološkom odseku 1899. godine. U početku svoje profesorske karijere radio je u Pirotu, da bi se kasnije vratio u Beograd.

Izuzetno snažno osećanje rodoljublja Kosta Kostić je pokazao u obavljanju vojnih dužnosti tokom balkanskih ratova, kada je bio pomoćnik načelnika vojne stanice. U decembru 1914. premešten je u Pirot, za koji ga vežu kako gimnazijski, tako i prvi profesorski dani. Sada je u njemu izvršavao potpuno drugu funkciju – postao je komesar vojne bolnice. Nažalost, iako je prema Pirotu gajio lepe emocije i čuvao draga sećanja koja su nastala na njegovim ulicama, ovo je grad u kome je proveo poslednje dane života. Radeći u vojnoj bolnici i obilazeći bolesne i ranjene vojnike, zarazio se pegavim tifusom i preminuo 19. februara 1915.

Vrlo je rano srpska nauka ostala bez ovakvog čoveka i naučnika. Nepunih četrdeset godina je imao kada je umro, pa nije imao prilike da iskaže sve svoje znanje, kao ni da objavi sve što je napisao. Reči Tihomira Đorđevića za Kostu Kostića su:

„Čestit do krajnosti, umeren u svemu, miran, pitom, pun takta, a nadasve radan kao retko ko – prava naučnička priroda. Ljudi sa takvim osobinama sporo se probijaju kroz život. Oni se obično prenebregavaju i zapostavljaju, dok ih najzad njihova sposobnost sama ne iznese na površinu. I on je bio prenebregnut i zapostavljen, ali, da je ostao u životu, izvesno je da bi se sam vrlo visoko uzdigao. Njega niko nije pomagao ni u čemu; sve što je bio, bio je sam od sebe.”

Ipak, ono radova što je za svog života objavio i napisao govori o njegovoj veličini. Učestvujući u jednom konkursu koji je objavila Opština Grada Beograda, a koji se odnosio na srpsku istoriju, Kosta Kostić je, kao đak, sa još jednim drugom, napisao rad Kralj Stefan Dragutin i osvojio prvu nagradu. Opet se sledeće godine prijavio sa radom Trgovinski centri i drumovi po srpskoj zemlji u srednjem i novom veku, i, kao i prethodni put, odlično je prošao. Žiri se oduševio, naglasivši da je u njemu „čeličnom vrednoćom prikupljen veliki materijal, kojim je objašnjen značaj pojedinih trgovačkih centara i drugih mesta, njihovo rastenje i opadanje; retko koji izvor da je ostao neupotrebljen”. Oba ova rada su kasnije i štampana: prvi je štampan 1899, a drugi 1900. godine.

Jedan od njegovih naučnih radova je i Stara srpska trgovina i industrija, studija iz kulturne istorije srpskoga naroda u srednjem veku, koja je objavljena 1904. u izdanju Zadužbine Ilije M. Milosavljevića Kolarca. Kosta Kostić se naročito interesovao za industriju, rudarstvo i trgovinu, i to njegovo izučavanje izuzetan je doprinos srpskoj nauci, kulturi i privredi, kao i samom narodu srpskom.

Još neke od studija Koste Kostića su Iz Torlaka, folklorističke beleške iz Pirotskog okruga, Rudarstvo i rudarski predeli i centri u srpskim zemljama za turskog vremena, Naši novi gradovi, Kulturne biljke u srpskim zemljama za turskoga vremena i mnoge druge. Kako smo već prethodno rekli, brojne studije ostale su u rukopisu, među kojima su i Grad, trg, varoš, Zanati u srpskim zemljama, Trgovci i trgovanje, Institucije.

Sva dela Koste Kostića možete videti OVDE.

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu