Jovan Žujović (1856–1936) bio je prvi srpski geolog, tvorac geološke nauke u Srbiji, arheolog i antropolog.
Detinjstvo i školovanje
Godine 1856, kada su se rodili srpski velikani Nikola Tesla, Stevan Stojanović Mokranjac i Stepa Stepanović, rođen je 18. oktobra u Brusnici, naselju u opštini Gornji Milanovac, i Jovan Žujović. Milenko, njegov otac, rodio se za vreme Prvog srpskog ustanka, a tokom svog života je bio pristalica Obrenovića. Kasnije je postao načelnik Rudničkog okruga, a Jovan je upravo u tom kraju i došao na svet. U mestu Nemenikuće je krenuo u osnovnu školu, a završio ju je u Beogradu, gde su se preselili porodično. Došavši u glavni grad, komšija im je bio Vuk Karadžić, pa je Jovan Žujović bio u prilici da kao dete provodi vreme sa reformatorom srpskog jezika i da ga upozna. Ovde je završio Terazijsku polugimnaziju i Beogradsku realku.
Vrlo rano je pokazao interesovanje za socijalistički pokret, te postaje pristalica Svetozara Markovića i njegovih ideja, zahvaljujući kome je nastavio studije na Prirodno-matematičkom fakultetu na Velikoj školi, jer je prvobitno studiranje u Cirihu prekinuo zbog toga što ga je politika više interesovala.
Možemo s pravom reći da je od početka Jovan Žujović bio okružen velikim ličnostima. To potvrđuje i činjenica da mu je jedan od profesora na fakultetu bio Josif Pančić, koji je velikim delom zaslužan za Žujovićevu ljubav prema prirodnim naukama. Ubrzo je diplomirao na Fakultetu nauka u Parizu, gde je učio još i Antropološku školu i prirodne nauke na Sorboni. Na Sorboni je potom i diplomirao.
Profesor, geolog, akademik, ministar i političar, planinar
Ličnost koja će se zauvek spominjati u Srbiji na spomen reči „mikroskop” bez sumnje je Jovan Žujović. Pošto se vratio u Beograd, doneo je prvi polarizacioni mikroskop u naše krajeve, što je od izuzetnog značaja za razvoj nauke. Veoma se interesovao za geološke pojave, pa je ispitivao stene, rude, minerale, mineralne vode. On je osnivač geološke nauke u Srbiji, a na Velikoj školi radio je kao profesor. Takođe je i utemeljivač Katedre za mineralogiju i geologiju. Godine 1896. postao je rektor Velike škole. Pisao je udžbenike iz geologije i napravio je prvu geološku kartu Srbije. On je osnivač Srpskog geološkog društva i pokretač časopisa Geološki anali Balkanskoga poluostrva.
Slavni Jovan Žujović ostvario se i kao akademik. Član Srpske kraljevske akademije postao je 5. aprila 1887. U početku je bio sekretar, a posle smrti Stojana Novakovića zauzeo je mesto predsednika. U Jugoslovenskoj akademiji znanosti i umjetnosti takođe je bio član, kao i u Mađarskoj akademiji nauka.
Za vreme vlade Ljubomira Stojanovića bio je ministar prosvete i ministar inostranih poslova. Funkciju ministra prosvete obavljao je i u vladi Nikole Pašića, a penzionisan je 1912. godine. Jedno vreme, od 1903. do 1912, bio je narodni poslanik. Zaslužan je za formiranje Samostalne radikalne stranke.
Jedan je od prvih planinara u Srbiji, što nimalo ne iznenađuje s obzirom na to koliko je voleo prirodu. Osvajao je vrhove srpskih planina, ali i Urala, Kavkaza, švajcarskih Alpa. Osnovao je Srpsko planinarsko društvo, čiji je bio doživotni predsednik.
Povlačenje iz javnosti i kraj života
Istaknuta i raznovrsna karijera Jovana Žujovića privodila se kraju i 1931. povukao se iz javnog života. Zabeležene su njegove reči: „Ova godina mi neće doneti ničega novoga. Ako bude šta novo, biće pogoršanje sadašnjeg stanja. Sve manje sam zadovoljan samim sobom i uviđam da mome zlu nema leka. Nije to samo skleroza i druge telesne nelagodnosti, tuga me drži stalno i sve jače.” Njegovom smrću, 19. jula 1936. u Beogradu, bilo je ganuto celokupno stanovništvo, a potresan govor održao je Jaša Prodanović.
Najznačajnija dela Jovana Žujovića su: Kameno doba, Geologija Srbije I–II, Postanje Zemlje i naše domovine, Opšta geologija, Petrografska mineralogija, Osnovi za geologiju Kraljevine Srbije.
Sva dela Jovana Žujovića koja je objavio Portalibris pogledajte OVDE.