Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Da li znate ko je Jovan Miodragović?

Jovan Miodragović bio je srpski pedagog, učitelj i nastavnik, autor brojnih nastavnih priručnika i pisac.

Rodio se 29. avgusta 1854. godine u selu Stanišnici, u blizini Vrnjačke Banje. Živeo je skromno sa dve sestre, tri brata i roditeljima. Osnovnu školu učio je u Trsteniku, srednju u Kragujevcu, a po završetku ove upisao se u Učiteljsku školu. S obzirom na to da su bili siromašni, morao je sam da pronalazi načine kako da se školuje, te je uglavnom radio pisarske poslove. Tek u gimnaziji postaje stipendista i svoje vreme može da posveti samo školi, a ne konstantnom radu. Bio je izuzetan đak i nizao je uspehe.

Pošto je diplomirao, Jovan Miodragović se zaposlio kao učitelj u jednoj osnovnoj školi u Beogradu. Vodi prvi razred, na sopstveni zahtev, i uči đake pravilnom sistemu pri učenju, ponašanju, zalaže se za dobre odnose i slobodu u školi, zajedno grade srećnije đačke dane. Voleo je svoj posao, ulagao dosta truda kako bi nastava bila kvalitetnija, ali i kako bi deca razvijala i sve druge prave vrednosti. Smatrao je da učitelj, pored znanja, treba da ima motivacije, energije, raspoloženja za rad, a da po prirodi bude blag i vredan.

Šest godina kasnije Jovan Miodragović otišao je u Lajpcig na studije pedagogije, i to ga šalje Kneževina Srbija. Kada je završio nakon tri godine, vratio se u Srbiju i radio i Prvoj i Drugoj beogradskoj gimnaziji i u Učiteljskoj školi u Beogradu. Svoj vaspitno-obrazovni rad podigao je na visoke lestvice.

Postao je referent za osnovne škole pri Ministarstvu prosvete i crkvenih poslova. Radio je na donošenju novih zakona u vezi sa osnovnim školama i na izradi nastavnih planova i programa za gimnazije i osnovne škole. Ono što je vrlo interesantno za rad Jovana Miodragovića kao referenta jeste što je želeo crkvu da odvoji od prosvete, tj. da ne dozvoli mešanje crkve u rad učitelja. On je zaslužan i za uvođenje ručnog rada, tehničkog obrazovanja i fizičkog vaspitanja u škole.

Ugledao se na svoje profesore, ali i filozofe i teoretičare koje je čitao. Tako su na njega uticali Herbert Spenser, Vilhelm Vunt, Žan Žak Ruso, ali vidi se i uticaj Svetozara Markovića. Miodragović je na srpski preveo dva epohalna dela: Veliku didaktiku Jana Amosa Komenskog i Etiku Herberta Spensera.

Bio je urednik Prosvetnog glasnika i član Glavnog prosvetnog saveta Kraljevine Srbije. Bavio se i književnim radom, započevši pisanje još u gimnaziji. I kao student Jovan Miodragović je pisao radove, a neki od važnijih su mu: O pažljivosti u školi, Upliv roditeljske kuće na moralno obrazovanje dečije, Osećanje časti i ličnog ponosa. Objavio je zbirke priča za decu: Bosiljak, Drugi miris bosiljkov, Pričanje deci u školi, Zagorkinja ili Život naš u šumi i bez šuma. Od njegovih pedagoških dela najznačajnija su sledeća: pedagoški roman Radiša ili Kakav nam učitelj treba na selu, Najobičnije greške u nastavi i vaspitanju školskom i Narodna pedagogija kod nas ili Kako naš narod podiže porod svoj.

Jovan Miodragović je bio oženjen i imao je petoro dece. Umro je 14. maja 1926. godine u Beogradu, u kome danas osnovna škola na Vračaru nosi ime po njemu. Ukoliko posetite Vrnjačku Banju, možete videti i njegovu bistu.

Sva dela Jovana Miodragovića pogledajte OVDE.

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu