Јован Миодраговић био је српски педагог, учитељ и наставник, аутор бројних наставних приручника и писац.
Родио се 29. августа 1854. године у селу Станишници, у близини Врњачке Бање. Живео је скромно са две сестре, три брата и родитељима. Основну школу учио је у Трстенику, средњу у Крагујевцу, а по завршетку ове уписао се у Учитељску школу. С обзиром на то да су били сиромашни, морао је сам да проналази начине како да се школује, те је углавном радио писарске послове. Тек у гимназији постаје стипендиста и своје време може да посвети само школи, а не константном раду. Био је изузетан ђак и низао је успехе.
Пошто је дипломирао, Јован Миодраговић се запослио као учитељ у једној основној школи у Београду. Води први разред, на сопствени захтев, и учи ђаке правилном систему при учењу, понашању, залаже се за добре односе и слободу у школи, заједно граде срећније ђачке дане. Волео је свој посао, улагао доста труда како би настава била квалитетнија, али и како би деца развијала и све друге праве вредности. Сматрао је да учитељ, поред знања, треба да има мотивације, енергије, расположења за рад, а да по природи буде благ и вредан.
Шест година касније Јован Миодраговић отишао је у Лајпциг на студије педагогије, и то га шаље Кнежевина Србија. Када је завршио након три године, вратио се у Србију и радио и Првој и Другој београдској гимназији и у Учитељској школи у Београду. Свој васпитно-образовни рад подигао је на високе лествице.
Постао је референт за основне школе при Министарству просвете и црквених послова. Радио је на доношењу нових закона у вези са основним школама и на изради наставних планова и програма за гимназије и основне школе. Оно што је врло интересантно за рад Јована Миодраговића као референта јесте што је желео цркву да одвоји од просвете, тј. да не дозволи мешање цркве у рад учитеља. Он је заслужан и за увођење ручног рада, техничког образовања и физичког васпитања у школе.
Угледао се на своје професоре, али и филозофе и теоретичаре које је читао. Тако су на њега утицали Херберт Спенсер, Вилхелм Вунт, Жан Жак Русо, али види се и утицај Светозара Марковића. Миодраговић је на српски превео два епохална дела: Велику дидактику Јана Амоса Коменског и Етику Херберта Спенсера.
Био је уредник Просветног гласника и члан Главног просветног савета Краљевине Србије. Бавио се и књижевним радом, започевши писање још у гимназији. И као студент Јован Миодраговић је писао радове, а неки од важнијих су му: О пажљивости у школи, Уплив родитељске куће на морално образовање дечије, Осећање части и личног поноса. Објавио је збирке прича за децу: Босиљак, Други мирис босиљков, Причање деци у школи, Загоркиња или Живот наш у шуми и без шума. Од његових педагошких дела најзначајнија су следећа: педагошки роман Радиша или Какав нам учитељ треба на селу, Најобичније грешке у настави и васпитању школском и Народна педагогија код нас или Како наш народ подиже пород свој.
Јован Миодраговић је био ожењен и имао је петоро деце. Умро је 14. маја 1926. године у Београду, у коме данас основна школа на Врачару носи име по њему. Уколико посетите Врњачку Бању, можете видети и његову бисту.
Сва дела Јована Миодраговића погледајте ОВДЕ.