Da li znate ko je Dragiša Vasić?

Dragiša Vasić je bio srpski pisac, političar, advokat. Njegov život neraskidivo je povezan sa državnim turbulencijama, pa je i njegova spisateljska sudbina bila da bude marginalizovan i gotovo zaboravljen.

Dragiša Vasić je studirao književnost i prava, postao ugledni professor i pravnik u Beogradu, ali je uvek naginjao književnosti, kojoj se kasnije sasvim posvetio. Još jedna njegova strast bila je politika kojom se u zrelom dobu aktivno bavio. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, bio povezan sa organizacijom Crna ruka, za čijeg se člana – Dragutina Dimitrijevića Apisa, zalagao čak kod Pašića.

Jedan deo stvaralačkog rada Dragiše Vasića tiče se srpske istorije. Ovekovečio je burni Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage u delu Devetsto treća koje i danas intrigantno i otkriva neke detalje vezane za tadašnju političku scenu koje su malo poznate.Smatra se da mu je dosta materijala za to delo dao poručnik Mihailo Vemić.

Još jedan istorijski momenat sačuvan u njegovom delu, tačnije u zbirci pripovedaka Utuljena kandila je i prelaz preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Ovo nije samo istorijski spis već nadahnut i literarno snažan.

Najpoznatiji roman Crvene magle Dragiše Vasića bavi se vrlo pipavim pitanima, neobičnim za našu kulturu i literaturu – dilema između ljubavi i dužnosti prema zemlji, dezerterstvo, preispitivanje ideala. Kažu da se ovom knjigom Vasić zamerio komunistima.

Kao jednom od uglednijih ljudi toga vremena, dodeljena mu je titula akademika, a vrlo brzo Dragiša Vasić postao potpredsednik Srpskog kulturnog kluba sa sedištem u tadašnjem Kapetan Mišinom zdanju, odmah po njegovom osnivanju u Beogradu 1937. godine.

Malo je poznata činjenica da se iako politički aktivan Vasić nakon kapitulacije povlači u svoje rodno mesto i povlači se iz javnog života. Kada čuje za formiranje partizanskih odreda u takovskom okrugu, shvata da bi mogao pasti u njihove ruke i imati problema zbog svojih predratnih javno iznošenih stavova, pa odlučuje da priđe pokretu Draže Mihailovića. Po naređenju pukovnika Mihailovića Dragiša Vasić ubrzo stiže u štab u mesto zvano Babina Glava na Ravnoj gori. Pukovnik Mihailović je dobro znao predratne zasluge Dragiše Vasića pa ga je ubrzo uvrstio u svoj štab kao političkog delegata. Vasić je počeo da politički uzdiže četnički pokret. Ubrzo, pukovnik Mihailović postavlja Vasića za svog ličnog delegata, a zatim i za političkog delegata čitave Vrhovne komande.

Još uvek nije sasvim jasno kako je Dragiša Vasić završio. Mnogi su smatrali da je kao i drugi pripadnici pokreta, poput Đurišića, Ostojića i Lalatovića pogubljen u Jasenovcu, ali postoji teorija i da je bio uhvaćen i zatočen u banjalučkoj gimnaziji, možda pripreman da bude svedok na suđenju Draži Mihailoviću. Zapisnici sa suđenja i presuda nigde ne postoje.

Iako je Dragiša Vasić rehabilitovan njegova dela su ostala nepoznata široj publici. Portalibris je rešio da ispravi tu nepravdu i da ove knjige ponovo izda.

Pad sa građevine su Vasićeve pripovetke koje govore o prelomnim, upečatljivim trenucima u ljudskom životu kao što je svedočenje nečijem stradanju, smrt životnog partnera, nesvakidašnji susret… Autor majstorski predstavlja raznolike ličnosti kroz njihov govor, postupke, pisma, unutrašnji monolog. U nušićevskom maniru prikazuje trgovce, lažnu gospodu, osuđenike, alkoholičare, ostavljajući utisak na čita­oce da sve te ljude odnekud poznaju.

Vitlo su takođe pripovetke Dragiše Vasića – zbirka koja izuzetno upečatljivo i snažno beleže intiman unu­trašnji doživljaj neke životne senzacije – od detinje traume do ratnih šokova, ljubavnih situacija, teških životnih izazova. Za razliku od Devetsto treće i romana Crvene magle, u kojima se Vasić drži hronologije i gde dominiraju događaji, ovde je akcenat na osećanjima, na onom neponovljivom unutrašnjem proživljavanju stvarnosti koji svako nosi u svojoj glavi i srcu, i koji samo vešti pripovedači umeju da prenesu u formu priče.

O knjizi Devetsto treća i Crvene magle koje je takođe reizdao Portalibris več je bilo reči.

Sva dela Dragiše Vasića možete videti OVDE.

Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle milijon godina) itd.

Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *