Димитрије Туцовић је био правник, новинар, публициста, политичар и вођа Српске социјалдемократске партије.
Рођен је 13. маја 1881. године у Туцовићима, засеоку златиборског села Гостиље, код Чајетине. Основну школу завршио је у Ужицу, где је његов отац Јеврем Туцовић почео да ради у Ужичкој реалки, више пута споменутој и код његовог савременика и суграђанина Милутина Ускоковића, да би управо 1893. године и сам Димитрије Туцовић постао њен ђак. У школи упознаје три године старијег Радована Драговића, који ће га упознати са различитим друштвеним темама, између осталих и са појмом социјализма и социјалистичким и радничким покретом. Иако није био одличан ученик, Туцовић је у петом разреду реалке читао немачке класике и теоријски часопис Нова ера, постао је централна личност ђачке дружине и вођа ученика социјалиста Ужичке реалне гимназије. Три године по затварању гимназије (1899) он одлази у Београд, где уписује Трећу београдску гимназију, у којој је завршио седми и осми разред. Упамћен је његов сукоб са тадашњим тамошњим професором историје, нашим познатим реалистом Стеваном Сремцем. По завршетку матуре у договору са родитељима уписује Правни факултет у Београду.
Као писац Димитрије Туцовић је чинио један утисак на своје савременике, а други утисак чини на данашњег читаоца. Док су савременици углавном видели практичан политички значај Туцовићевог дела, данашњи читалац види и један значај овога дела који је историјски и културни. Димитрије Туцовић је критиковао пројект Закона о радњама као еснафски, налазећи да одредбе овог пројекта не штите довољно интересе најамних радника, при чему није писао историјску студију о положају најамних радника у Србији, него једну правну и политичку расправу.
Показао је да су разлике између напредњака и радикала у политици државних дугова разлике између једне дворске и једне класне партије; док су напредњаци водили политику државних дугова у складу са интересима двора, ову политику радикали су водили у складу са интересима целе буржоаске класе. Димитрије Туцовић је показао да политика државних дугова није наметнута споља, него да „систем газдовања неминовно води све већем задуживању”. Као и у критици милитаризма, тако је и у критици политике државних дугова истакао њен класни карактер.
Димитрије Туцовић је један од оних политичких писаца чији значај с временом постаје већи, а не мањи. Када су наши грађански политички писци приказивали Србију из епохе пре балканских ратова, они су идеализовали и догађаје и личности, док дело Димитрија Туцовића показује да је овакво схватање мит, а не стварност. У стварности су постојале две Србије, буржоаска Србија и пролетерска Србија. Он је говорио у име ове друге Србије, али је говорио и о оној првој Србији.
Погинуо је као командир једног од пукова Моравске дивизије првог позива 20. новембра 1914. у борби против аустроугарске војске, у Колубарској бици, у Првом светском рату.
Преко шестсто чланака написао је Димитрије Туцовић у домаћим и страним листовима, а поред тога објавио је и неколико брошура: Борба државног и револуционарног социјализма у Француској, Синдикати партија, Законско осигурање радника, Закон о радњама и социјална демократија, Социјалдемократски агитатор, Јединство покрета.
Сва дела овог аутора можете погледати ОВДЕ.