Da li znate ko je Atanasije Stojković

Izdavačka kuća Portalibris u svojoj značajnoj ediciji Otrgnuto od zaborava, trudi se da čitalačkoj publici predstavi pisce i dela koji su, iz različitih razloga, ostali skrajnuti i zanemareni, te nisu dobili zasluženo mesto u srpskoj književnoj tradiciji. Atanasije Stojković, autor prvog srpskog romana, pravi je takav primer.

Atanasije Stojković (1773–1832) bio je prosvetitelj, jedan od najobrazovanijih Srba svog vremena, doktor fizike i utemeljivač prirodnih nauka kod nas. Doktoriravši fiziku na nemačkom univerzitetu u Getingenu, bio je član brojnih učenih društava u Nemačkoj, kao i profesor fizike i rektor univerziteta u Harkovu u dva mandata, veliki Dositejev prijatelj i poklonik njegovih prosvetiteljskih ideja. Razlog što je ime Atanasija Stojkovića danas potpuno nepoznato leži u njegovom velikom protivljenju i otporu Vukovoj reformi srpskog jezika. Jedan od prvih srpskih naučnika, autor prve srpske enciklopedije prirodnih nauka, trotomnog dela Fizika (1801–1803), filozofsko-literarnog dela Kandor ili otkrovenije egipetskih tain (1800) i prvog srpskog romana Aristid i Natalija (1801), u srpskom pamćenju sveden je na karikaturu džangrizavog filozofa, zlonamernog kritičara svega progresivnog, a pre svega – Vukovih ideja.

Zbog sukoba sa Vukom i agresivne propagande Vukovih pristalica, Atanasije Stojković deli sudbinu Jovana Sterije Popovića. Uprkos svojim visokim kvalifikacijama nije mogao da nađe posao u Srbiji, omalovažavan i proganjan, na kraju je morao da pobegne iz Srbije. Za razliku od Sterije, koji je veći deo života proveo u nekoj vrsti samoprogonstva, izolovan i sam, Stojković se nije predao. Otišao je u Rusiju gde je ostvario zavidnu profesorsku karijeru, uspeo da se obogati i postane spahija i nastavio svoju borbu protiv Vuka sa jedne zavidne autoritativne pozicije. Godine 1824. dobija prevod Vukovog Novog zavjeta na pregled i, uz komentar da je „prevod toliko slab da ga on ispravljati ne može”, sprečava njegovo štampanje i sam priprema prevod Novog zaveta. Prvo izdanje Stojkovićevog prevoda Novog zaveta na slavenoserbski jezik je uništeno, ali je drugo objavljeno u Lajpcigu 1830. godine, a tada, kao i dan-danas, ovaj prevod se smatra plagijatom Vukovog dela.

Stojkovićevu biografiju prate mnoge kontroverze i afere, koje pogoršavaju svedočanstva savremenika o lošem karakteru i raznovrsnim malverzacijama. Bio je optuživan za novo porobljavanje Srba koji su se selili u Rusiju, a koje je Stojković pokušavao da naseli na svom besarabijskom spahiluku, a afera o krijumčarenju vina, svile, dragog kamenja i umetničkih dela iz Austrougarske u Rusiju koštala ga je mesta rektora univerziteta u Harkovu, iako za to nedelo nikada nije osuđen. „Teško svjakomu onomu koji rod svoj prosvjećivati počne, teško njemu od sujevernih, nerazumnih i zlobnih nekih svojega roda ljudi” – pisao je Atanasije Stojković, koji danas u Srbiji nema niti jedan spomenik ili ulicu koja bi ponela njegovo ime.

 

Aristid i Natalija

Atanasije Stojković je utemeljivač srpskog romana, i do pojave Aristida i Natalije 1801. godine u srpskoj književnosti postoje samo dva prevoda stranih romana: Velizar francuskog pisca Marmontela (1776) i Robinzon Kruso Danijela Defoa (1799). Atanasije Stojković utire put ne samo srpskom sentimentalnom romanu, kakav će, desetak godina kasnije, proslaviti Milovan Vidaković već uopšte ovoj književnoj vrsti kod nas. Aristid i Natalija je didaktičko-sentimentalni roman u kome autor iznosi i razvija prosvetiteljske ideje, čiji je najveći nosilac Dositej Obradović. Znajući da se prosvetiteljske ideje najlakše prenose kroz literarnu formu, zanimljivu sadržinu i prijemčive likove, Dositej Obradović je posebno isticao značaj romana u obrazovanju. Stojković, i sam veliki prosvetitelj, piše ovo delo upravo po modelu romana koji su veoma popularni u Evropi krajem XVIII veka. Roman prati životni put glavnog junaka Aristida, njegovu i Natalijinu ljubav i bračni život. Ovaj roman predstavlja reprezentativno delo sentimentalizma, opšteevropskog književnog pravca, i u sebi sabira ne samo njegove tipične teme: prijateljstvo i ljubav, idiličan porodični život, suprotstavljanje seoskog života gradskom već i naglašenu osećajnost u opisima, lirska raspoloženja i patetičan ton „slatkog stila”. Posebnu književnu vrednost romanu daju tanana i intimna zapažanja o psihologiji likova, onakva kakva se u srpskoj književnosti neće pojaviti sve do pripovedaka Laze Lazarevića. U skladu sa prosvetiteljskim idejama ovaj roman predstavlja i praktičan priručnik za ispunjen, zadovoljan i srećan život, sa volterovskom porukom da „treba da obrađujemo svoj vrt”.
Portalibris prvi srpski roman, Aristid i Natalija Atanasija Stojkovića, daje u prevodu sa slavenoserbskog na savremeni srpski jezik. Ovaj prevod u potpunosti prenosi umetnički doživljaj originalnog teksta, pre svega zadržavanjem starijeg oblika sintakse a osavremenjenom leksikom, zbog čega se roman veoma lako čita. Prevodilac Vladislav M. Todorović nam donosi domišljat i vispren prevod zadržavajući duh jezika i bogatu metaforiku vremena u kom je roman nastao.

Podsećamo sa su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdati i drugi manje poznati romanopisci kao što su: Milovan Vidaković (Velimir i Bosiljka), Todor Lj. Popović (Gila), Ljubica Radoičić (Jednospratne kuće, prva i druga knjiga, Krv se budi, Dana Račić), Stojan Živadinović (Do poslednjeg daha), Veljko Milićević (Opsene, Bespuće). Si naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *