Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Da li znate ko je Aleksandar Ilić?

Aleksandar Ilić (1890–1947) bio je srpski romanopisac, dramski pisac, pesnik, esejista i diplomata.

Ovaj pisac raznovrsne delatnosti rođen je 24. marta 1890. godine u Beču. Otac mu je bio Đorđe Ilić, poreklom iz Paraćina, po zanimanju stolar, a majka je Terezija Bizek. U rodnom Beču je završio srednju i osnovnu školu, a godine 1913. upisao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ovde nije diplomirao, već se odlučio da studira književnost na Sorboni u Parizu. Te studije započeo je 1917, a tri godine kasnije, 1920, Aleksandar Ilić dobija diplomu za uspešno završeno studiranje na Sorboni. U međuvremenu, u periodu od 1913. do 1917. učestvovao je kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu.

Književno stvaranje

Nakon stečene diplome u Francuskoj vratio se u Beograd i svoje vreme je hteo da posveti žurnalistici i umetničkom sazrevanju. Započeo je saradnju sa časopisom Misao, u kom je objavio svoju dramu Kajanje, a kasnije i kraće prikaze knjiga, neke pesme i pripovetku Sajuz-broj. U ovom časopisu je izašao i putopis Prag, zbog kog nije dobro prošao kod češke javnosti. Zapravo, on je jedno vreme i živeo u ovom danas vrlo atraktivnom i glavnom gradu Češke – Pragu.

Za razliku od negodovanja Čeha koje je pojava ovog putopisa prouzrokovala, srpski živalj je dosta dobro reagovao na Ilićevu dramu Kajanje, čak je pozitivne ocene dao i Miloš Crnjanski, pišući o njoj u Politici. Poznato je da je Crnjanski bio srpski ataše za štampu u Berlinu, ali verovatno manje ljudi zna da je Ilić bio ataše za štampu u poslanstvu u Beču, i to od 1925. do 1929. godine. Nije neopravdano što malo znamo o ovom svestranom čoveku, jer je u jednom periodu bio toliko skrajnut i sa književnog i sa političkog polja da se jedva moglo doći o podacima o njegovom rođenju i smrti, a kamoli nešto više.

Važno je napomenuti da se Aleksandar Ilić veoma rano oprobao u pisanju, te je već 1909. objavio članak u Brankovom kolu. Nastavivši da piše, zaista se mogao pohvaliti dobro započetim književnim stvaranjem, pa je i Narodno pozorište bilo zainteresovano za izvođenje njegovih drama. Prva koja se našla na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu bila je njegova drama Sa svojima, koju su izveli 1912. godine, a potom su 1924. izveli i dramu Kajanje.

knjiga Gluvne činiNajveću popularnost stekao je zahvaljujući romanu Gluvne čini, objavljenom 1930. Ovo delo je pisao pod uticajem modernizma, dok se u ostalim svojim ostvarenjima više okretao tradiciji. Njegove Gluvne čini pripadaju takozvanom „kratkom romanu”, kako je kritika nazivala slična dela u tom vremenu. Što se tiče pripovedanja u romanu, Aleksandar Ilić prati modernističku težnju da razbije realističku, uzročno-posledičnu nit, te zbog toga imamo dva toka u romanu: Pariz i Beograd, naravno, sa pojedinačnim epizodama.

Interesantan je podatak da se zainteresovao da dramatizuje roman Večiti mladoženjaJakova Ignjatovića, što mu je i pošlo za rukom, i premijera je bila u Skoplju 1931, dok su Beograđani mogli gledati u Narodnom pozorištu 1932. godine. Sedam godina kasnije predstava je prikazana i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Nažalost, danas nemamo štampanu ovu dramu, „starinsku tragikomediju u 5 slika, s promenom”, već se rukopis čuva u arhivi Narodnog pozorišta.

Još jedna drama u kojoj se pokazao kao vrstan dramski pisac bila je Kabaret kod „Dve hemisfere” (1936).

Pored ovih drama, dveju pripovedaka (Sajuz-broj i Karazemansko) i romana Gluvne čini, napisao je i roman Ciganski testament (1934), kao i knjige pesama Bog Taj-Ta-To (1930) i Gresi Zlatousta (1931). Takođe, istakao se kao esejista i pisac političko-ekonomskih brošura: Današnja Mađarska, Međubalkanska banka, Današnja Nemačka i odgovornost za rat, Današnja Austrija.

 

Drugi svetski rat Aleksandar Ilić je dočekao u Beogradu, da bi 1945. pokušao da ode iz Jugoslavije, što mu nije uspelo, a odmah naredne godine je uhapšen. Uhapšen je jer je želeo, izrevoltiran tadašnjim režimom, da osnuje opozicionu političku stranku, pa je zbog toga osuđen na osam godina zatvora. Umro je 1947. na služenju kazne u Sremskoj Mitrovici.

Sva dela Aleksandra Ilića koja je objavio Portalibris pogledajte OVDE.

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu