Čudesni kutovi (1930) je putopis u kome Grigorije Božović opisuje svoje doživljaje i utiske sa putovanja po Makedoniji, pritom nam prenoseći prirodne lepote ove zemlje, kao i kulturu i običaje njenog stanovništva. Međutim, kako pisac opisuje svoje prvo putovanje u Makedoniju posle njenog oslobođenja od turske vlasti, to putovanje za njega postaje jedno intimno hodočašće, poklonjenje svetim mestima naše zemlje i njenom hrabrom i pobožnom stanovništvu.
Kompozicija putopisa Čudesni kutovi
Kompozicija putopisa Čudesni kutovi veoma je pažljivo osmišljena i odražava Božovićev dar za književno oblikovanje svojih putovanja. Ona je takođe i unekoliko tipična za njega, jer možemo govoriti o ustaljenom kompozicionom maniru, odnosno maniru po kome su sastavljeni i ostali njegovi putopisi: Urezane istine, Sa sedla i samara i Uzgredni zapisi.
Putopis je kompoziciono podeljen na dvadeset kratkih poglavlja razvrstanih u tri celine: Kroz Gornju Reku (Gornja Reka, Mavrovski Hanovi, Selo Duf, Šareni kaval), Po Gornjem Pologu (Obadva Pologa, Gostivar, Na Vrutku, Leva Pološka Podgorina, Ispod Suhe gore, Železna reka, Aramijski kamen) i Među Brsjacima (Brsjaci, Kitin grad, Knežino, Kičevska Prečista, Blaže od Izvora, Mala Šumadija, Jedna porečka noć, Porečki donžuan, Porečka ćaba).
Vidimo da je podela izvršena geografski, od teritorija koje je Božović prvo posetio ka onima kroz koja će kasnije putovati. Na ovaj način, davanjem geografskih odrednica za naslove poglavlja, autor nam odmah daje kontekst prostora, sužavajući ga, odnosno dodatno ga konkretizujući kroz ovih dvadeset poglavlja. Takođe, podela na ovih dvadeset poglavlja omogućava Božoviću da svaki segment svog putovanja oblikuje kao zasebnu sliku ili priču.
Ovakva struktura čini Čudesne kutove više od puke hronike putovanja – to je umetničko delo kroz koje otkrivamo i ličnost samog autora.
Tematika Čudesnih kutova
U nekim poglavljima je priroda u prvom planu, živopisni pejzaži reka i planina. Međutim, Božović se ne zaustavlja na pustim opisima prirode, jer ona uvek, ma koliko bila veličanstvena ili zastrašujuća, predstavlja samo okvir, samo zadnji plan slike. Autor svoje putopise uvek posvećuje ljudima. U putopisu Čudesni kutovi to su stanovnici Makedonije, koji su u prošlosti najviše propatili, ali su uspeli da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. Opisima njihovih života i običaja, Božović im iskazuje istinsko poštovanje koje oseća.
Pisac će nam rasvetliti i istorijske i društvene prilike, govoreći o teškom životu Srba u Makedoniji. U suštini, putovanje sa Grigorijem Božovićem je uvek i putovanje u prošlost, a razmatranje prošlih događaja govori nam o njihovoj neprolaznoj i nezaboravnoj slavi, ili se javlja kao upozorenje da se greške ne ponove.
O samim razlozima zbog koji Božović prvo preduzima ovo putovanje, a onda ga i opisuje možemo pročitati na samom početku Čudesnih kutova:
Maćedonija je naš kraj čudesa. Ali je njeno najveće čudo da se održi za nas Gornja Reka, pravoslavna (pa unekoliko i jače) kao i Mala Reka, a srpska po svesti i pregnućima ne manje od Drimkola i od Mijaka. Jer danas svakolika Gornja Reka govori arnautski, na čistom gegskom narečju, te navodi ljude na misao da to naselje nije naše rase, no arnautsko ili arnautsko-kucovlaško. Čini mi se da se i pokojni veliki Cvijić kolebao. […]
Međutim, ja smatram za svoju javnu sreću što mi se pružila mogućnost da dođem u Gornju Reku i raščistim ovo pitanje, prvo za sebe, a posle za našu javnost i za sve ljude koji mogu jednom primiti istinu da naša rasa u prošlosti nije mogla da osvaja Vlahe i Arbanase po planinama i gudurama, no im je, obratno, dala veliki danak u krvi, u svojem odnarođavanju.
Pored naglašenog nacionalnog značaja koji ima, putopis Čudesni kutovi sadrži i vredna dijalekatska i semantička zapažanja, i predstavlja značajan doprinos očuvanju srpskog jezika na tim prostorima.
Stilska raznovrsnost Čudesnih kutova
Božović kombinuje dokumentarne opise sa lirskim i meditativnim delovima, čime kreira bogatu naraciju koja nije samo putopis već i emocionalni dnevnik. Njegovi opisi pejzaža prožeti su refleksijama, a zapisi o ljudima istinskom empatijom i velikim poštovanjem. Uzbuđenje i jedan pojačan duševan osećaj, kojim je prožet čitav ovaj putopis, najavljen je već na početku: Usko mi je u kolima, a široko na duši, reći će Božović, obuzet neizmernom radošću zbog povratka u svoju duhovnu i kulturnu otadžbinu.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi manje poznati putopisi kao što su: Tamo-amo po Istoku I i II Milana Jovanovića Morskog, Naše primorje Marka Cara, Iz Skandinavije Svetomira Nikolajevića, Pisma iz Amerike Aleksandra Vidakovića, Pisma iz Švajcarske Ljubomira Nenadovića, i mnoge druge.
Sva dela Grigorija Božovića pogledajte OVDE, a putopis Čudesni kutovi OVDE.