Drama Čučuk Stana, komad u tri čina s pevanjem, najpoznatije je delo Milorada Petrovića Seljančice i posvećena je drugoj ženi Hajduk Veljka. U produkciji Radio televizije Beograd prikazana je 1972. godine, u režiji Ljubiše Ristića, a glavne uloge igrali su Svetlana Ceca Bojković i Milan Lane Gutović.
U Narodnom pozorištu u Beogradu premijerno je izvedena 20. septembra 1907. godine, a čuvenoj Sofiji Coci Đorđević ukazana je čast da iznese glavnu ulogu. Muziku za dramu komponovao je Stevan Hristić, što je doprinelo tome da delo dobije veću popularnost. Osim izvođenja u Beogradu, drama je doživela uspeh i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Glavne uloge dodeljivane su Milki Marković i Koči Vasiljeviću, Milevi Bošnjaković i Dobrici Milutinoviću. Ove podatke naći ćete i izdanju Muzeja pozorišne umetnosti (Milorad M. Petrović: Čučuk Stana, Beograd 2001) u okviru njihove edicije Dramska baština.
Popularnost ovom delu daje već i sama činjenica što je posvećena ženi koja je važila za neustrašivu junakinju, spremnu da se bori rame uz rame sa muškarcima, ženi koju i dan-danas pominju svi. I na samom početku drame ona kaže da žali što nije muško. Takođe, Hajduk Veljko je istorijska i legendarna ličnost, pa je sigurno da su mnogi hrlili i da pogledaju pozorišnu predstavu i da pročitaju dramski tekst.
STANA:
S njime je lako vojevat,
I koliko god sam puta slušala
O njemu i junaštvu njegovom,
Zabolelo me je srce doboga
Što i ja nisam delija,
I što me majka muško ne rodi,
Ih, al’ bi’ bećar bila ja.
Nasekla bih se glava dušmanskih,
Nauživala mladosti.
Hej… mladosti, mladosti,
Što kopniš ’vako uzalud?!…
Iako su kritika i publika zavolele ovu dramu i njenu dramatizaciju, nije se moglo reći da je pisac posao uradio majstorski. U knjizi Iz pozorišta predratne Srbije Milan Grol govori o nedostatku srpskih glumica koje bi iznele i uspele da ožive likove na pozornici. Tako priča o Teodori Arsenović, koja je trebalo da iznese lik Čučuk Stane iz istoimene drame Milorada Petrovića Seljančice, „koju je muzika Stevana Hristića ubacila u narodne komade s pevanjem, ali koju pisac izvan tog senzacionalnog imena nije snabdeo odgovarajućim karakterom pustolovne žene Hajduk Veljkove, za koju letopis ne kazuje da je lepo pevala, ali zna da je pre smrti Veljkove bila od njega razvedena, jer on se oženio drugom, a posle smrti legendarnog junaka da se preudala za nimalo interesantnog gazda Jorgaća” (Iz pozorišta predratne Srbije, Portalibris, Beograd 2022).
Grol je takođe pisao kako ovo dramsko delo podseća na pastoralnu igru, jer idilične slike sa početka drame definitivno podsećaju na to. Devojke i mladići pevaju i igraju, neiskvareno se šale, zaljubljeni se zadirkuju, a Veselin, seoski birov sa čuturom i veliki šaljivdžija, uživa u tim srećnim danima.
Milorad Petrović Seljančica bio je nadahnut narodnom tradicijom, običajima i ljudima, te verovatno otuda i želja da napiše ovaj istorijski komad. Zamislio ju je kao dramu u tri čina s pevanjem sa mestom radnje u Sikolu i Negotinu 1809. godine. Hor ima značajnu funkciju, sve vreme, u svakom činu, prisutan je i proprati događaje pesmom. Poslednji redovi dramskog teksta Čučuk Stana pripadaju horu, koji pesmom ispraća Hajduk Veljka.
Hajduk Veljko je i ovde prikazan kao veliki junak, onaj koji svojom snagom i dovitljivošću uspešno savladava prepreke i naročito borbe sa Turcima. Ipak, i on nekad zna da se na momente zbuni. Interesantno je što nam baš ova drama Milorada Petrovića Seljančice prikazuje šta je to, ili bolje ko je to što najvećeg vojvodu dovodi do toga da malo zastane i da mu srce zaigra. Da li je jedno mlado devojče, obučeno u muško odelo, spremno da se bori za sebe i odakle devojčetu odvažnost i volja? Kako tako smelo govori?
CVETA:
Govore da je lep i naočit,
A što je junak!… Moj babo priča,
Jedanput ga je gledao
Kada na svome Kušlji ponosnom
Pr’nu međ Turke kô soko,
Za njim njegovo jato bećara,
Ne zna se ko je grozniji,
I u tren oka pokolj napravi,
Odoše Turci bezobzir.
Nekog poseče, nekog probode,
Nekog kuburom raznese,
A kad se vrati pod Baba Finku,
Sačekaše ga laute,
I posle krvavog boja, pokolja,
Čim se na domu obrete,
Poteče pesma, igra i svirka,
Burno veselje okrete.
U drami Milorada Petrovića Seljančice nailazimo i na neke komične situacije, čime ona dodatno zaokupira pažnju čitalaca. Iako znamo dosta toga iz istorije i narodnih predanja o Čučuk Stani i Hajduk Veljku, Petrovićev dramski tekst približiće nam još više događaje i likove i moći ćemo sami da stvaramo slike. Ono što ne možemo u običnim tekstovima naći, daje nam ova drama. Govor i postupci ovih likova na pravi način dočaravaju scene iz Sikola i Negotina, a mi, čitajući i razmišljajući, saznajemo kako je došlo do upoznavanja neustrašive Stane i moćnog Veljka.
Izdanje knjige Čučuk Stana Milorada Petrovića Seljančice izdavačka kuća Portalibris realizovala je u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge zanimljive istorijske drame, kao što su: Zadužbina Milorada Šapčanina, Lazar Miloša Cvetića, Miloš Obilić i San na javi Jovana Subotića, Car Lazar Matije Bana, Istorijske drame I i Istorijske drame II Jovana Sterije Popovića i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Čučuk Stana pogledajte OVDE, a sva dela Milorada Petrovića Seljančice OVDE.