Primjeri čojstva i junaštva verovatno su većini čitalaca prva asocijacija na pisca Marka Miljanova Popovića Drekalovića. Međutim, osim ovog njegovog dela, u Portalibrisovom izdanju koje nosi ovakav naslov nalaze se još neki poznati radovi ovog pisca – Život i običaji Arbanasa i O Bratonožićima, svakako ne njegova jedina bitna dela, ali ona koja spadaju u nekoliko najznačajnijih.
Kada se govori o stvaralaštvu Marka Miljanova, nikako se ne sme zaboraviti činjenica kada je on počeo da piše, ali ne u smislu stvaranja umetničkih tvorevina, već kada se opismenio, kada je naučio da čita i piše. Naime, on je to učinio u svojoj pedesetoj godini, za današnje poimanje kasno, ali ako imamo u vidu da mnogi dosta poznatiji ljudi njegovog vremena nisu bili pismeni, Marku Miljanovu ne možemo i ne smemo ništa zameriti, već moramo poštovati želju i volju da se i u zrelom dobu uči i savlada nova veština. Tu veštinu ne samo da je dobro savladao već je do kraja života pisanje posmatrao kao svoju misiju, kao svoj najvažniji zadatak, kako često navode mnogi proučavaoci njegovog opusa.
Naravno, iz stila Marka Miljanova se vidi da je on samouk. On ne pokušava da liči na velike pisce svog vremena, koji su često imali temeljno obrazovanje i široka znanja iz raznih oblasti. On jednostavno „kazuje”. Navodi znamenite ljude i kroz situacije u kojima su se našli i onome kako su postupili šalje jasnu poruku o tome kakvi su oni sami, ali i važnu moralnu poruku čitaocu koji se sa njegovim delom susretne. Kazuje o čojstvu i junaštvu, glavnim motivima ne samo Primjera čojstva i junaštva nego i svih ostalih njegovih dela. Čast, hrabrost, čestitost, junaštvo pokazuju se kao vrhunske moralne vrednosti za koje se Miljanov zalaže.
Primjeri čojstva i junaštva predstavljaju niz fragmenata poređanih po rednim brojevima, isečaka iz života, svedočenja o događajima u kojima su glavni akteri upravo oni ljudi koje je Marko Miljanov smatrao junacima i herojima, čestitim ljudima svog doba i svog kraja. U njima se, kao i u svojim drugim delima, ovaj pisac pokazuje kao izraziti rodoljub. Ljubav prema svojoj zemlji i kraju iz koga potiče ne pokazuje samo direktno, kroz opis onoga što oseća, već i kroz sam opis ljudi koji tamo žive. Opisujući baš ove navedene osobine kod njih, on ih postavlja vrlo visoko na lestvici etičkih vrednosti. A koja je zemlja, kraj bolji od onoga čiji su ljudi moralno čisti i čestiti? Kod Marka Miljanova nema praznog moralisanja, teoretisanja, već sve prikazuje na životnim primerima i kroz te primere spontano podučava i čitaoca pravim, odnosno njemu važnim vrednostima.
Uvodnu reč za Primjere čojstva i junaštva Miljanov počinje ovako: „Gorštaci i seljaci ne mogu velike dobrodušnosti činjet, ali svaki se može svojoj sovjesti odužit, čineći dobra koliko može; jer se čo’ek uvijek na malu stvar pokažuje ka i na veliku. Koji i mala dobra čini, on će i velika kad mogne. Za mala dobra velika mu fala, jer čestitom radnjom slašću ni dušu napaja.” Kao što vidimo, svako je malo delo ovih ljudi suštinski jako veliko jer je to najviše što oni u tom trenutku mogu i znaju da pruže, zato i jeste toliko vredno.
Kao što je već rečeno, u ovom izdanju ne nalaze se samo Primjeri čojstva i junaštva, već još dva važna dela. U Životu i običajima Arbanasa Miljanov želi da čitaocima približi ovaj narod, o kom smatra da oni nemaju dovoljno znanja i da ga smatraju dalekim i stranim. „Običaji arbanaški našijema ljuđima nijesu poznati, koji su malo dalje od nji’; stoga se čini jednijema da su oni surovi i divji, više od drugije’ naroda, a mene se ne čini da je tako.” Pisac, dakle, želi da sruši predrasude koje među njegovim ljudima vladaju o ovom narodu i to će učiniti vrlo studiozno, kroz više zasebnih poglavlja u kojima se bavi njihovim pobratimstvom, gostoprimstvom, narodnim pesmama, veri, narodnosti, običajima itd. Arbanase se trudi da predstavi na najbolji mogući način, uklanjajući time nepotrebne netrpeljivosti između dva naroda. Pored toga, i ovde koristi priliku da istakne herojstvo nekih svojih sunarodnika, Raka Đurića i Ili-Kuča (kako je ovaj junak opevan u arbanaškim narodnim pesmama).
Rad Nešto o Bratonožićima daje nam mogućnost da saznamo nešto više o ovom crnogorskom plemenu, počevši od njihovog imena, ali opet kroz stil Marka Miljanova, što znači da su ljudi u centru pripovedanja i zanimljivi događaji u kojima se vide njihove važne osobine. To takođe znači i da su narodno predanje, narodne pesme i istorija za našeg pisca podjednako vredne, on jednostavno „kazuje” ono čemu je prisustvovao ili, mnogo češće, ono o čemu je negde imao prilike da čuje.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druga manje poznata dela domaćih autora: Mita Živković (Bosančice, kratke priče iz Bosne), Vuk Stefanović Karadžić (Srbija po Vuku), Milan Đ. Milićević (Iz mojih uspomena), Simo Matavulj (Bilješke jednog pisca), Aleksandar Vidaković (Marin Sorgo, roman iz dubrovačkog života XVI stoleća) i brojna druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Primjeri čojstva i junaštva možete kupiti OVDE, a sva dela Marka Miljanova koja je Portalibris objavio pogledajte OVDE.