Osim književnosti, Bodan Popović govori i o drugim problemima u svojim radovima, te se dotiče tema o umetnosti i jeziku. O svemu tome možete čitati u knjizi Članci i predavanja, u kojoj su sabrani neki od njegovih radova. Posebno zanimljivo čitaocu može biti to što se Bogdan Popović bavi moralom, odnosno želi da ukaže na prave životne vrednosti. Baveći se moralom, piše o značaju francuske žene u 18. veku, za koju smatra da je uvek aktuelna tema i da je ona centar zbivanja u celokupnom društvu. Svojim predavanjima rado bi da poučno utiče na one koji ga slušaju ili čitaju. Kroz pesmu „Nemaju šta da obuku”, za koju kaže da je objavljena u Americi 1857. godine, pokreće problem sa kojim se i danas susreću mnogi. Na neposredan način, kroz primer onih koji brinu o svom fizičkom izgledu, govoriće slušaocu/čitaocu da garderoba nije važna:
„One neće nikad razumeti da je svaka žena i devojka s pametnim očima, obučena u pamuk i platno, mnogo lepša od njih! One ne mogu razumeti da su njihove skupocene haljine lepše u kutiji i u izlogu no na njima; pošto tada pod haljinama nema njih. Šta pokrivaju te haljine? Telo prazne lutke; telo bez duše i telo bez glave…”
Kada priča o književnosti, čitaćete u Člancima i predavanjima, buni se protiv toga što književnost nisu smatrali za nauku, jer ne donosi precizne informacije. On smatra da književnost i vaspitava, i podučava, i nosi osećajnu stranu, tj. poetsku, koja će pomoći čoveku nekad da pobegne iz surove realnosti i pusti svoju dušu da odmori. Konačno, „sve nauke podjednako zaslužuju da ih čovek neguje”, i time treba da se vodimo svi.
Bogdan Popović govori o srpskoj književnosti, pa rasvetljava poglede na Zmajevo pesništvo. Iako smatra da je obogatio književnost svoga naroda, upoređuje i argumentuje stav da je Jovan Jovanović Zmaj veliki pesnik i stav Ljubomira Nedića da „Zmaj ne samo što nije veliki pesnik no možda nikako i nije pesnik”.
Za Jovana Skerlića ima samo reči hvale i zalaže se za to da niko ne može opovrgnuti njegovu visoku vrednost kao književnog kritičara, koji je pravilno sudio prilikom razmatranja književnih dela. Ostaje samo žal što je Skerlić rano preminuo, ali i, uprkos tome, mnogo je doprineo razvoju srpske književnosti.
U Člancima i predavanjima Bogdan Popović, tvorac književne kritike u srpskoj književnosti, analiziraće Šekspirov i Molijerov rad, ali i mnogih drugih umetnika, pisaca i slikara.
Mišljenje Bogdana Popovića u vezi sa jezikom dovoljno će objasniti citat njegov iz intervjua koji je dao povodom jedne ankete, a naći ćemo ga u knjizi Članci i predavanja:
„Dobar jezik se uči od onih koji dobro pišu i dobro govore. Treba dati publici da čita i čuje dobro pisane i rečene stvari. Ali te dobro pisane stvari treba da su one koje publika zaista čita. Jer ima i danas dobro pisanih stvari, ali te napise publika ne čita. Ono što sva publika čita, to su novine. Najvažnije je da vi u novinama dobro pišete.”
Podsećamo da u okviru edicije Otrgnuto od zaborava možete naći i druga dela, kao što su: Pavle Popović (Pregled srpske književnosti, O jugoslovenskoj književnosti, Izabrane kritike: prosvetiteljstvo u srpskoj književnosti, Izabrane kritike: romantizam u srpskoj književnosti), Jaša Prodanović (Naša narodna književnost, Naši i strani), Jovan Skerlić (Domaći i strani pisci i knjige I–VII, Istorija nove srpske književnosti, Srpska književnost u XVIII veku, Omladina i njena književnost) i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela ovog autora pogledajte OVDE.