Branislav Nušić, pripovedač

Branislav Nušić jedan je od najplodnijih srpskih književnika, i gotovo da nema književnog žanra ili tekstualnog oblika u kom se nije oprobao – od komedija i drama, preko romana, pripovedaka sve do žurnalskih tekstova, kozerija i memoara. S punim pravom ubraja se u najveće klasike srpske književnosti. Nušić je jedan od naših najigranijih komediografa, i teško da će se naći ijedan repertoar nekog od srpskih pozorišta bez bar neke njegove komedije u sezoni. Njegova dela su od 1950. godine do danas adaptirana u više od 50 televizijskih i bioskopskih filmova. Ne samo kao dramaturg već i kao upravnik pozorišta, reditelj i glumac-amater Branislav Nušić imao je izvanredno značajnu ulogu u razvoju pozorišnog i kulturnog života između dva svetska rata.

Možda baš zbog velike popularnosti Nušića kao dramskog pisca, često se zaboravlja, pa i zanemaruje njegov ništa manji opus romana, pripovedaka, novinskih članaka i memoara. Izdavačka kuća Portalibris je u okviru svoje edicije Otrgnuto od zaborava posvetila pažnju kako onim najznačajnijim i najpopularnijim Nušićevim delima, tako i onim manje poznatim i nepravedno zanemarenim. U Portalibrisovom izdanju celokupnih dela Branislava Nušića nalaze se i tri zbirke pripovedaka: Pripovetke, Pripovetke II i Pripovetke III.

Imajući na raspolaganju na jednom mestu sve Nušićeve pripovetke, čitaoci su u mogućnosti da vide sav raspon i širinu njegovih tema i motiva, tako da ove zbirke pružaju priliku za sinhronijski pregled Nušićevog stvaralaštva. Njegova kritika ljudske prirode, vlasti i različitih društvenih fenomena prisutna u njegovim najznačajnijim komedijama, lako je prepoznatljiva i u pripovetkama. Junaci će se boriti za svoj ugled i prestiž u društvu, po svaku cenu će nastojati da udovolje „svetu”, želeće da se prikažu otmeni i modernih shvatanja. Takve su na primer pripovetke: Žrtva nauke, Besni Teofilo, Spira „Soko” iz Pripovetki II, ili Devojka sa nedostatkom, G. Tomina druga mladost, Šećerna bolest, Dželat, Fotografija, Jedna afera iz Pripovetki III. U pripoveci Mis Mačkovac Vidoje prima na sebe brigu da spase čast svog sela pred svetom, jer „šta će Evropa reći kada čuje da selo Mačkovac nije još svoju mis izabralo.” Likovi Branislava Nušića su obični ljudi, mali ljudi, oni koji ne mogu da udovolje zahtevima i ispune očekivanja društva, koji ne mogu da se snađu u kolopletu situacija u kojima su se našli, pa komika i izvire iz njihovih bezuspešnih napora da budu ono što nisu.

Društvo kojim vlada sprega novca, sile i političke vlasti oslikava se u gotovo svim Nušićevim delima, ništa manje u njegovim pripovetkama nego u njegovim čuvenim komedijama. Pojedinac suočen sa bezličnom i rigidnom birokratijom i korumpiranim državnim institucijama upada u apsurdne situacije iz kojih nema izlaza, samo da bi na kraju postao žrtva takvog društvenog sistema. Nušićeve pripovetke u kojima dominira ova tema su: Klasa, Trinaesti, Kikandonska posla, Regulacija, nivelacija, kanalizacija (Pripovetke), Hram Sv. Luke u Rovcima, Ministarsko prase (Pripovetke II), Divina comedia, Prodavac grobnica, Nevolje Arkadija Jakovljevića (Pripovetke III).

Poseban deo Nušićevih pripovedaka bavi se muško-ženskim odnosima i brakom kao centralnim društvenim pitanjem. Svet u kome jedan supružnik ima „moderno” shvatanje bračnog života za Branislava Nušića postaje nepresušni izvor komičnih zapleta. Junaci najčešće sami stvaraju situaciju koju po svaku cenu žele da izbegnu: Dobar prijatelj, Carina se mora platiti, Noge broj 14, Dve koncertne tačke (Pripovetke II), Pametniji uvek popušta, Dlaka, Amputacija (Pripovetke III).

U svojim pripovetkama Nušić donosi mnogo humora, ali dozvoljava da osetimo i melanholiju i tugu koja se poslovično skriva iza svakog velikog komediografa. U zbirci Pripovetke nalaze se i čuveni Listići, pripovetka proistekla iz ličnog kažnjeničkog iskustva, koja pruža mogućnosti za novo čitanje Nušića, sada ne samo kao komediografa već i kao pisca modernog iskustva.

 

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i pripovedna dela drugih srpskih pisaca kao što su: Borisav Stanković (Stari dani, Izabrane pripovetke), Branimir Ćosić (Kao protekle vode), Dušan Radić (Tri kilometra na sat), Andra Gavrilović (Beli snovi, Nevina čarobnica), Anđelko Krstić (Večito dužni, Pripovetke, Pripovetke, knjiga druga) i dr.

Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *