Opasna igra i Obični čovek – izdavačka kuća Portalibris je u jednoj knjizi izdala dve manje poznate komedije Branislava Nušića.
Komediju Opasna igra Branislav Nušić je napisao 1916. godine u Francuskoj za tamošnju publiku. Naime, posle povlačenja preko Albanije sa vojskom i narodom i preživljne golgote, Nušić odlazi u Francusku, gde veoma brzo ponovo počinje svoj književni rad. Upoznavši se sa aktuelnim inostranim kulturnim i pozorišnim tokovima, dominantnim društvenim modama i modernim socijalnim teorijama, Nušić piše Opasnu igru, imajući u vidu specifičnosti milja u kome se obreo. I u ovoj komediji Nušić ostaje dosledan sebi, pišući o stvarnosti koja ga okružuje.
Opasna igra nikada nije igrana pred francuskom publikom, što je velika šteta jer bi danas bilo veoma zanimljivo čitati strane prikaze i izveštaje o reakciji publike na ovu Nušićevu komediju. Razlog za to verovatno leži u činjenici da vreme nastanka Opasne igre nije bio povoljno. Napisana usred Prvog svetskog rata ona nije mogla privući pažnju, jednostavno nije bila „adekvatna”. To je Branislav Nušić veoma dobro znao, pa je nikada, ni kasnije u Srbiji, nije postavio na pozornicu. Zapravo, svoju premijeru Opasna igra je tek nedavno doživela, 2014. godine, u Pozorištu „Slavija”. Ono što je takođe zanimljivo je da Nušić Opasnu igru nije ni objavio sve do 1932. godine, kada je izašla u okviru njegovih sabranih dela.
U središtu drame Opasna igra je intelektualna opklada između naučnika i umetnika: da li će mlada devojka uspeti da se odupre svojim prirodnim instinktima i ostane ravnodušna na donžuanske pokušaje zavođenja. Glavni junak komedije je naučnik dr Hipolit Monel, koji je od svoje usvojene ćerke Nanete uspeo da stvori modernu ženu, ugušivši u njoj svaki ljubavni nagon. Naučnik smatra da odnose između muškaraca i žena komplikuje ljubav i da društvo ne može da napreduje dok se ti bazični ljudski instinkti u potpunosti ne potisnu.
Običan čovek pripada klasičnim Nušićevim komedijama situacije, a bavi se pitanjem koliko je teško jednom pesniku da, makar i nakratko, zauzme poziciju „običnog čoveka”. Ova „šala u tri čina” zasnovana je na zameni identiteta. Kako je osuđen na kaznu zatvora zbog jedne provokativne pesme koju je napisao, mladi pesnik Damjanović uzima lažni identitet i krije sa na imanju svoga najboljeg prijatelj Dušana. Zorka, Dušanova sestra, zaljubila se u pesnika Damjanovića samo čitajući njegove pesme, dok je „običan čovek” Damjanović uopšte ne privlači. Mladić nastoji da zadobije njenu ljubav, ali ne sme da otkrije svoj pravi identitet. Situacija se dodatno komplikuje kada se na imanju pojavi i Damjanovićev „lažni otac”. Sve veći broj lica biva prinuđen da uzme na sebe ulogu i da za kratko vreme igra nečiji tuđi život.
Komičnost Običnog čoveka izvire iz niza smešnih situacija i zabuna koje su publici sasvim jasne, ali ne i licima koja u njima učestvuju. Takve su one situacije u kojima lica ne poznaju dovoljno dobro uloge koje su preuzeli, odnosno kada drugi znaju više o njima nego oni sami. Naravno, rasplet, koji dolazi kada svi poskidaju maske i ponovo preuzmu svoje „originalne” identitete, donosi i srećan kraj.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i dela drugih srpskih dramskih pisaca kao što su: Jovan Sterija Popović (Izabrane komedije, Džandrljiv muž i druge drame), Laza Kostić (Drame), Đura Jakšić (Drame), Kosta Trifković (Izbiračica i Čestitam), Miloš Cvetić (Todor od Stalaća) i drugi.
Sva dela Branislava Nušića pogledajte OVDE, a drame Opasna igra i Obični čovek OVDE.