Izdavačka kuća Portalibris objavila je pod nazivom Atentatorka Ilka tri pripovetke Milke Grgurove Aleksić – naslovnu pripovetku i još dve pripovetke objavljene 1897. u knjizi Pripovetke iz prve sveske: Vera i Đerdan od bisera.
Milka Grgurova Aleksić (1840–1924) ostala je upamćena kao jedna od prvih velikih srpskih glumica, žena koja je podigla glumački zanat do visokog, profesionalnog nivoa, i koja je maestralno igrala ozbiljne dramske uloge i tragične ženske likove. Ono što je manje poznato je da se bavila i književnošću pišući pripovetke, putopise, memoare, a takođe je za potrebe pozorišta prevodila dramske tekstove sa francuskog i nemačkog jezika.
Najveću podrške u svojoj književnoj karijeri Milka Grgurova Aleksić imala od svoga muža, pukovnika Konstantina Aleksića, koji ju je podsticao ne samo da piše nego joj je ulivao pouzdanje da svoje priče i objavljuje. I nakon što je Književni odbor Kolarčeve zadužbine negativno ocenio njenih dvanaest priča, on nije prestao da je podržava i ohrabruje. Pripovetke iz prve sveske Milka je posvetila mužu:
Posvećujem ovu prvu svesku mojih pripovedaka seni moga dobroga muža Konstantina.
Njegova i beše neodoljiva želja da ih vidi štampane, ali ih ne dočeka. Teška boljka i nemilostiva smrt otrže ga od mene, ostavi samo lep, ali i tužan spomen svoga dobrog i poštenoga srca i plemenite duše, i pregolemu tugu svojoj ženi
Milki K. Aleksića Grgurova.
Zbirka priča Atentatorka Ilka donosi tri priče Milke Grgurove Aleksić koje se bave neobičnim sudbinama snažnih ženskih likova. Junakinje Milke Grgurove Aleksić – Ilka, Vera i Simka – bore se sa teškim životnim okolnostima i istupaju iz uobičajenih rodnih uloga vođene snažnom željom za osvetom. Ove junakinje ne odustaju od svojih namera i kada to sigurno znači i njihovu propast. Posebno se, naravno, ističe naslovna pripovetka, koja se bavi tragičnom sudbinom prve žene-atentatora u srpskoj istoriji – Jelene Ilke Marković.
Milka u priči Atentatorka Ilka vešto nadograđuje činjenice u vezi sa ovim čuvenim zločinom – neuspelim atentatom na kralja Milana, hapšenjem i suđenjem, veoma dobro psihološki izgrađenim likovima, i to ne samo atentatorke Ilke nego i glavnog policajca Tase Milenkovića. Sa jedne strane, dobijamo stvarne okolnosti ovog slučaja, realistički i faktografski predstavljene, a sa druge, čitav skriveni, unutrašnji svet glavne junakinje, njen očaj, tugu i pravedni bes, koji je vodi u veliki zločin, tako nesvojstven njenoj krhkoj prirodi.
Na ispitivanju Ilka se hrabro drži, iznosi jasno svoje pobude i motive, ne kaje se, ne moli za milost, jer je viša pravda na njenoj strani, a ubistvo tiranina dobro delo.
„Ja sam Jelena”, kazivaše ona, „a zovu me i Ilka Markovićka. Bila sam prvo udata za dr Jovana Andrejevića, lekara u Novom Sadu. Posle njegove smrti preudala sam se u Srbiju za Jevrema Markovića, majora… za pravog Srbina i velikog junaka… Ali ga njegovi neprijatelji ubiše… Kada su mi dozvolili, otišla sam u Aranđelovac na mesto gde je moj dobri Jevrem streljan i sahranjen… Izvadila sam ga iz groba i, ljubeći njegovu junačku mrtvu glavu, zaklela sam se bogom i uspomenom na nj da ću ga osvetiti… I osvetila sam se. Kada u Srbiji nema nijednoga junaka da jednom besnom tiraninu za vrat stane – eto, učinila sam ja, žena, izvršila sam ono na što sam se zaklela, pa sad činite sa mnom što znate.”
Druga pripovetka nosi naslov glavne junakinje, Vere, koja čitavog života traži čoveka koji je upropastio i oterao u smrt njene dobre roditelje, a nju osudio da živi život okaljan skandalom.
Treća pripovetka Đerdan od bisera govori o zločinu koji je star više decenija i koji je unesrećio mnogo porodica, i o lukavom i upornom tužiocu, koji neće prestati da radi na rasvetljavanju ovog slučaja dok krivaca ne otkrije i ne kazni.
Priče Milke Grgurove Aleksić u vreme nastanka ocenjivane su kao slabe, sladunjave, sa naglašenim sentimentalnim ton. Iako ove zamerke stoje, često se previđaju njihove dobre strane: majstorski vođena radnja sa mnoštvom odlično motivisanih likova, podzapleta i dramatičnih obrta.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge manje poznate zbirke priča kao što su: Zimnje i Letnje večeri Milana Đ. Milićevića, Bijedni ljudi Milana Budisavljevića, Srpske narodne pripovetke I i II Veselina Čajkanovića, Tasin dnevnik Tase Milinkovića, Najbolje priče srpske fantastike i mnoge druge.
Sva dela Milke Grgurove Aleksić možete videti OVDE, a knjigu Atentatorka Ilka OVDE.