Издавачка кућа Порталибрис објавила је под називом Атентаторка Илка три приповетке Милке Гргурове Алексић – насловну приповетку и још две приповетке објављене 1897. у књизи Приповетке из прве свеске: Вера и Ђердан од бисера.
Милка Гргурова Алексић (1840–1924) остала је упамћена као једна од првих великих српских глумица, жена која је подигла глумачки занат до високог, професионалног нивоа, и која је маестрално играла озбиљне драмске улоге и трагичне женске ликове. Оно што је мање познато је да се бавила и књижевношћу пишући приповетке, путописе, мемоаре, а такође је за потребе позоришта преводила драмске текстове са француског и немачког језика.
Највећу подршке у својој књижевној каријери Милка Гргурова Алексић имала од свога мужа, пуковника Константина Алексића, који ју је подстицао не само да пише него јој је уливао поуздање да своје приче и објављује. И након што је Књижевни одбор Коларчеве задужбине негативно оценио њених дванаест прича, он није престао да је подржава и охрабрује. Приповетке из прве свеске Милка је посветила мужу:
Посвећујем ову прву свеску мојих приповедака сени мога доброга мужа Константина.
Његова и беше неодољива жеља да их види штампане, али их не дочека. Тешка бољка и немилостива смрт отрже га од мене, остави само леп, али и тужан спомен свога доброг и поштенога срца и племените душе, и преголему тугу својој жени
Милки К. Алексића Гргурова.
Збирка прича Атентаторка Илка доноси три приче Милке Гргурове Алексић које се баве необичним судбинама снажних женских ликова. Јунакиње Милке Гргурове Алексић – Илка, Вера и Симка – боре се са тешким животним околностима и иступају из уобичајених родних улога вођене снажном жељом за осветом. Ове јунакиње не одустају од својих намера и када то сигурно значи и њихову пропаст. Посебно се, наравно, истиче насловна приповетка, која се бави трагичном судбином прве жене-атентатора у српској историји – Јелене Илке Марковић.
Милка у причи Атентаторка Илка вешто надограђује чињенице у вези са овим чувеним злочином – неуспелим атентатом на краља Милана, хапшењем и суђењем, веома добро психолошки изграђеним ликовима, и то не само атентаторке Илке него и главног полицајца Тасе Миленковића. Са једне стране, добијамо стварне околности овог случаја, реалистички и фактографски представљене, а са друге, читав скривени, унутрашњи свет главне јунакиње, њен очај, тугу и праведни бес, који је води у велики злочин, тако несвојствен њеној крхкој природи.
На испитивању Илка се храбро држи, износи јасно своје побуде и мотиве, не каје се, не моли за милост, јер је виша правда на њеној страни, а убиство тиранина добро дело.
„Ја сам Јелена”, казиваше она, „а зову ме и Илка Марковићка. Била сам прво удата за др Јована Андрејевића, лекара у Новом Саду. После његове смрти преудала сам се у Србију за Јеврема Марковића, мајора… за правог Србина и великог јунака… Али га његови непријатељи убише… Када су ми дозволили, отишла сам у Аранђеловац на место где је мој добри Јеврем стрељан и сахрањен… Извадила сам га из гроба и, љубећи његову јуначку мртву главу, заклела сам се богом и успоменом на њ да ћу га осветити… И осветила сам се. Када у Србији нема ниједнога јунака да једном бесном тиранину за врат стане – ето, учинила сам ја, жена, извршила сам оно на што сам се заклела, па сад чините са мном што знате.”
Друга приповетка носи наслов главне јунакиње, Вере, која читавог живота тражи човека који је упропастио и отерао у смрт њене добре родитеље, а њу осудио да живи живот окаљан скандалом.
Трећа приповетка Ђердан од бисера говори о злочину који је стар више деценија и који је унесрећио много породица, и о лукавом и упорном тужиоцу, који неће престати да ради на расветљавању овог случаја док криваца не открије и не казни.
Приче Милке Гргурове Алексић у време настанка оцењиване су као слабе, сладуњаве, са наглашеним сентименталним тон. Иако ове замерке стоје, често се превиђају њихове добре стране: мајсторски вођена радња са мноштвом одлично мотивисаних ликова, подзаплета и драматичних обрта.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате збирке прича као што су: Зимње и Летње вечери Милана Ђ. Милићевића, Биједни људи Милана Будисављевића, Српске народне приповетке I и II Веселина Чајкановића, Тасин дневник Тасе Милинковића, Најбоље приче српске фантастике и многе друге.
Сва дела Милке Гргурове Алексић можете видети ОВДЕ, а књигу Атентаторка Илка ОВДЕ.