Стефан Стефановић (1807–1828) је био српски књижевник. Најпознатији је по трагедији Смрт Уроша Петог. Поред овог дела, написао је и неколико ода, које су објављиване у тада актуелним часописима. Написао је и шест песама са формом по узору на античку. Стефановић је живео веома кратко, свега двадесет једну годину. Живео је и радио у Пешти и Новом Саду. Студирао је најпре филозофију, затим право и на крају технику. Преминуо је врло рано, од туберкулозе. Познато је да је стварао по узору на Лукијана Мушицког, а био је и заговорник језичке и правописне реформе Вука Стефановића Караџића. Стефан Стефановић је критички говорио о стању у српској књижевности свог времена, о чему се зна на основу сачуваних писама. Радио је на још једној драми – Стефан Дечански, али је она остала недовршена услед пишчеве ране смрти, а рукопис овог дела је, нажалост, изгубљен.
Смрт Уроша Петог је историјска трагедија и сматра се првим оригиналним делом из тог жанра у српској књижевности. У питању је трагедија у пет чинова, иако постоје и претпоставке да је првобитно имала само четири чина. Прво извођење трагедије Смрт Уроша Петог било је 1825. и током првих извођења она је доживела значајан успех. Ипак, дело је на неки начин пало у заборав јер је штампано тек 1840. или 1841. године, а сматра се да је узрок томе и чињеница да је у међувремену Јован Стерија Поповић објавио неколико својих дела. Осим ране смрти Стефана Стефановића, сматра се да је разлог касног штампања и његов сукоб са митрополитом Стратимировићем.
Трагедија Смрт Уроша Петог припада епоси романтизма. Ово дело обрађује тему из српске историје, али и мотив из народне књижевности. Реч је о мотиву који је постојао у српској народној традицији и по ком је последњег српског цара Уроша убио Вукашин Мрњавчевић, његов првобитни сарадник. Према овом веровању, Урош је Вукашину претходно доделио титулу краља и препустио му владавину Србијом, чиме га је учинио својим савладаром. Фабулу одликује и приказ сукоба међу властелом тог времена. Присутан је и мотив Душановог греха. Наиме, реч је о Душану Силном, који је убио свог оца Стефана Дечанског у Звечану 1331. године. У трагедији због овог греха Душанова душа нема мира, а због тога Уроша стиже казна од Бога, у виду Вукашина Мрњавчевића, који ће Урошу отети престо, али и одузети живот. Као што је већ речено, Смрт Уроша Петог се, осим на историјске ликове и догађаје, у великој мери ослања и на народну традицију, па је тако у делу присутан велики број ликова из епске поезије. Оно чиме је Стефан Стефановић показао значајан таленат јесте управо умеће да историјске ликове обради попут ликова из народне поезије, да им припише особине ликова из народне поезије. Тако се нпр. у делу Урошева мајка зове Роксандра, што је име Душанове супруге у епској песми Женидба Душанова, а не историјска чињеница. Историјска личност о којој је у овом случају реч је царица Јелена, жена Душана Силног. Такође, у Смрти Уроша Петог примећује се утицај Шекспира и Шилера. Историјска грађа је било дело Јована Рајића.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао и дела других и мање познатих аутора: Бранислав Нушић (Кнегиња од Трибала и Пучина, Опасна игра и Обичан човек, Протекција, Наход и Вечност, Иза божјих леђа и Томаида), Јован Стерија Поповић (Изабране драме), Иван Гундулић (Сузе сина разметнога и Дубравка), Ђура Јакшић (Драме) итд. Сва наша издања наћи ћете на Порталибрисовом сајту и могућа је онлајн куповина књига.