Dragutin Ilić Jejo (1887–1945) bio je pisac romana, pripovedaka i drama. Kako je potekao iz nižeg sloja, morao je sam da krči svoj put. Talenat je pokazao rano, još kao učenik petog razreda, napisavši dramu u stihovima pod nazivom Selim. Bavio se i pisanjem poezije, ali se ipak naposletku odlučio za prozu.
Ipak treba pomenuti da ga je interesovanje za poeziju inspirisalo da napiše epsku pesmu Slava grada Prilepa, za koju je dobio nagradu Srpskog glasnika u Solunu.
Njegovo stvaralaštvo izvire iz bogatog životnog iskustva. Bio je borac na Solunskom frontu, školovao se, živeo je i radio u Nišu, Skoplju i Beogradu.
Zanimljivo je da ga neki mešaju sa njegovim imenjakom i prezimenjakom Dragutinom Ilićem, bratom Vojislava Ilića i sinom Jovana Ilića, koji takođe nije bio zapamćen i poštovan, iako je napisao prvu naučnofantastičnu dramu. Ali Jejo je prošao u tom smislu još gore, i danas je teško pronaći čak i najosnovnije informacije o njemu.
Iako nije bio profesionalni pisac – radio je kao novinar, profesor u školi i u poštanskoj administraciji – učestvovao je na mnogobrojnim konkursima i bio nagrađivan. Dva najpoznatija priznanja koja je stekao svakako su nagrada Srpske kraljevske akademije za roman Cirkuzani, i nagrada lista Politika za pripovetku Pogodba, koja će pronaći mesto u zbirci Dunavska ulica, i koja će biti prevedena na mnoge jezike.
Napisao je nekoliko romana: Pod tuđim nebom, Juda, Ženidba Šarla Šaplina i Cirkuzani. Oprobao se i na polju drame, pored mladalačkog pokušaja, i sa jednočinkom Vojnička smrt, a javnosti je možda najpoznatija njegova zbirka priča Dunavska ulica.
Zastupljen je i u antologiji Savremena srpska pripovetka u izdanju Srpske književne zadruge, što ga smešta među važne autore svog vremena. Ipak, nepravedno je zapostavljen i zaboravljen. Njegova dela, uglavnom, nakon prvog i jedinog izdanja nisu doživela sledeće izlaske, sve do sada.
Zanimljivo je i da je napisao komediju Dva advokata, koju je kao radio-dramu realizovao radio u Sidneju.
Poput Stevana Sremca i Dragutin Ilić Jejo upoznaje prostor gde živi i radi, dobro primećuje karakteristike ljudi, pa tako on jako dobro zna Beograd svog vremena, iako nije tu rođen, i o njemu piše vrlo upečatljivo u zbirci priča Dunavska ulica. Čitava knjiga je dobila ime po jednoj od pripovedaka, i to onoj koja prikazuje baš taj zabačeni deo grada, koji se i nije mnogo promenio. Danas smo navikli na idealizovanu sliku prestonice između dva rata, kakvu gledamo u filmovima i serijama, pa se zaboravlja da je u tadašnjem Beogradu bilo mnogo nesrećnih, siromašnih, tužnih. Da se živelo i u prljavim ulicama, u udžericama, da su se noći provodile u zagušljivim kafanama, i da su se na ulicama mogle sresti ubice, pijanci, nesrećnice prinuđene na prostituciju. Poetskim tonom, saosećajući sa junacima o kojima govori Dragutin Ilić Jejo, od zaborava otima upečatljivu sliku naličja Beograda. U istoj zbirci naći će se i priče o radništvu, budućim proleterima, o kojima gotovo niko neće pisati ni razmišljati sve do promene koju će doneti Drugi svetski rat. Ali Jejo anticipira upravo ovu temu.
Jejova pripovetka koja je nagrađena na konkursu Politike, Pogodba, donosi sliku sa beogradske pijace, gde se radna snaga prodavala isto kao i svi ostali proizvodi. Međutim, on nije dao primat toj socijalnoj nepravdi, već drami između dva lika: čoveka koji naglas, pomalo vulgarno, ali i energično nudi mladu Anđu, meša se, cenka, šali. Anđa nije sigurna da li se on njoj podsmeva, ona se snebiva, ponižava je sve to, ali kao da oseća da joj on želi dobro.Te male, ali strašne drame između ljudi i u ljudima istovremeno predstavljaju zahtevnu književnu formu, ali se Dragutin Ilić Jejo odlično snašao i pokazao da jeste pisac ljudske duše i psihologije. Naravno, kao i u drugim pričama u zbirci Dunavska ulica, on ostavlja svedočanstvo o teškom životu u jednom vremenu naše prošlosti.
Knjiga Ženidba Šarla Šaplina je zanimljiv roman, koji se bavi filmskim junakom i svedoči o potrebi pisaca međuratnog vremena, kakav je i Dragutin Ilić Jejo, da prate nove trendove, tendencije, da pišu o onome što je aktuelno i zanima publiku. Neobičan naziv romana Cirkuzani takođe intrigira publiku.
Sva dela Dragutina Ilića Jeja možete videti OVDE.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava, sve knjige možete poručiti onlajn, a Portalibris je, pored knjiga Dragutina Ilića Jeja, reizdao i dela drugih pisaca koji su se bavili temom Beograda, među kojima su Milutin Uskoković, Veljko Milićević, Kosta N. Hristić.