„Život našeg naroda je težak. Uvređen je pa mu je teško. Ali duh u njemu nije umro”, pripoveda Pavle Marković Adamov u zbirci priča Na sẽlu i prelu.
Gde se skrivalo „Sẽlo i prelo”? Krajem 19. i početkom 20. veka sudbine mnogih književnika zavisile su od suda Jovana Skerlića, srpskog književnog kritičara i književnog istoričara. Adamov je uglavnom dobijao negativne kritike, što je glavni razlog manje popularnosti ovog dela. O napadima Jovana Skerlića Adamov u svojim pismima piše: „Taj čovek čiste pameti napada mene i sve što je od mene. A vidim raskoračio se tamo po Beogradu, pa on vodi glavnu reč, on saziva na zborove koga hoće, on je već i kao profesor srpske književnosti na Univerzitetu uzeo pod svoje kritiku i književnost i srpsku i svetsku. A najviše se okomio na Brankovo kolo i mene”.
Ipak, u njegovom radu Skerlić je prepoznao i ono što delo krasi: gladak i čist jezik, iskrenu osećajnost, realne slike seoskog života, prirodnu nežnost i toplinu, kao i interes za folklor.
Delo Na sẽlu i prelu sadrži i karakterističnu leksiku Srema, te njom, sugestivnim opisima i dinamičnom naracijom dočarava vrelo narodnog života s kraja 19. veka: atmosferu okupljanja i slavlja uz igranje kola, svet mladalačkih ljubavi, nesrećnih sudbina, doživljaj rata, siromaštvo, verovanja, srpski narod koji peva i kad je srećan i kad mu je teško. Pavle Marković Adamov dočarava nesalomivi duh naroda i programski izriče da srpski narodni društveni život nije tako nizak da u njemu budan duh ne bi mogao naći iz dana u dan novoga poleta, te predstavlja naš narod kao nepresušnu inspiraciju.
Kao i kod mnogih velikana, književni značaj Adamova je prepoznat tek posthumno. Prvi korak ka ispravljanju ove nepravde učinila je Kulturna radionica u Sremskim Karlovcima, ustanovivši književnu nagradu sa imenom Pavla Markovića Adamova. Potom je njegova kuća pretvorena u Zavičajni muzej i uređen njegov zapušten grob.
Portalibrisovo izdanje koje će se uskoro pojaviti jedno je u nizu napora da se oživi ime zaboravljenog pisca Pavla Markovića Adamova i podseti na njegovo značajno delo Na sẽlu i prelu. Cilj je da skrene pažnju na pisca koji je prodavao svoju imovinu kako bi štampao pripovetke, često potpisivane pseudonimom, i kako bi uređivao časopis Brankovo kolo.
Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, ljudi iz skamije), Dušan Radić (Selo), Sibe Miličić (Žena i čovek), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina), Stevan Sremac (Pop Ćira i pop Spira), Borisav Stanković(Koštana i Tašana, Nečista krv, Gazda Mladen) itd. Edicija Otgnuto od zaborava koju u celini možete videti na Portalibrisovom sajtu i kupovati knjige online.
Dela ovog autora možete videti OVDE.