Jaša Prodanović i komunisti

Portalibrisov reprint Prodanovićeve zbirke Naši i strani u najboljem svetlu prikazuje njegovu izuzetnu erudiciju, obrazovanje, načitanost, informacije koje je posedovao o stranoj književnosti, svetskim aktuelnim temama i tako dalje.
Zato nije čudo što su ovog mudrog čoveka , iako osnivača Republikanske partije, koja je bila frakcija Demokratske stranke, i ministra Vlade Kraljevine SHS-a, komunistički prvaci odmah po oslobođenju pozvali da bude deo javnih skupova i uzme učešće u formiranju nove države. Prodanović, koji se prethodno spremio da ga komunisti uhapse(prema priči pripremio je čist veš i čarape za pritvor), prihvatio je ponudu kako bi zapravo učestvovao ui ostvarenju svog sna – Republikanske države u kojoj nema monarha i u kojoj sam narod bira sve upravljačke vlasti, kao u Francuskoj. Ipak ubrzo je shvatio da se on i Komunistička partija razilaze. Kao što je umeo da se suprotstavi regentu Aleksandru Karađorđeviću i da ga uputi u moguće probleme koje njegov apsolutizam može da donese,tako je i komunističkim vođama rekao: „Ja stojim na principijelnom gledištu da jedan režim treba da ima takve principe da je njemu svejedno bio na vlasti ili van vlasti. (…) Može jedna stranka da počne sa idealizmom, ali da to izmeni kada ostane duže vremena na vlasti. (…) Ne može se garantovati ni za jednu generaciju da će ostati u duhu ideja sa kojima je počela a još manje za druge generacije. Teško je ostati na vlasti dosledan onome što se u opoziciji radilo.“
Ipak, do smrti je ostao uz komuniste jer je novi režim doneo ostvarenje njegove glavne misje – da postoji republika bez monarhističkog vladara. Očigledno Josipa Broza Tita nije smatrao vođom koji smeta republičkom uređenju. Moguće je da je na ovakva njegova mišljenja uticao i odlazak njegovog sina Branka u partizane, koji se nije vratio. Izgubio je Prodanović u tom ratu i unuka. Političko učešće, možda je predstavljalo njegov način da nađe neki smisao u životu. Ne treba zaboraviti da je do kraja života i pisao.
Portalibris u svojoj ediciji Otrgnuto od zaborava reizdavanjem dela čuva uspomenu na lik i delo Jaše Prodanovića. Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije),  Dušan Radić (Selo), Sibe Miličić (Žena i čovek), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina), Stevan Sremac(Pop Ćira i pop Spira), Borisav Stanković(Koštana i Tašana, Nečista krv, Gazda Mladen) i td.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *