Da li znate ko je Ljubica Radoičić?

Pored popularnosti Mir Jam koja je sačuvala literarni dokument o međuratnom društvu, istina idealizovan, i romantizovan, pedesetih godina dvadesetog veka, sasvim van konteksta aktuelne izdavačke politike u većini kuća pojavljuju se još neka dela o tom međuratnom duhu prestolnice iz pera spisateljice Ljunbbice Radoičić.Portalibris je reizdao nekoliko njenih romana – Dana Račić, Knjiga za mateju a u planu su i druga dela ove intrigantne spisateljice. Najneobičniji detalj vezan za nju je njena neprisutnost u knjižarama, bibliotekama, na guglu i vikipediji, a opet brojna čitalačka publika, dame koje su od ruke do ruke prenosile njene knjige i pamte njene likove i dela, i koje su odmah oduševljeno reagovale na pojavu reizdanja njenih knjiga.
Neobično je da Ljubica piše o idličnom životu građanskog bogatog staleža u Beogradu, o emancipaciji žena ali ne sa nekom feminističkom idejom, već njene jnakinje prikazuju svoju individualnost, specifičnost, borbu da budu ostvarene kao žene, da odabirau svog partnera, da uživaju u ljubavi – čak i u erotskom smislu. Sve to je za tridesete kada je Radoičićeva počela da piše bilo vrlo napredno i smelo, ali je to neobično i pipavo i za pedesete kada su se knjige konačno štampale. I u današnje vreme čitanje ovih dela izaziva reakciju, ali i daje podstrek čitateljkama da se bore za svoje ideale.
Njena dela neki upoređuju sa romanima Margaret Mičel jer su junakinje po nečemu slične, pomalo razmažene bogatašice, prpošne i neukrotive.
Neobično je da se u knjigama retko ili nimalo ne spominje rat – one su više fantazija, zamisao kako bi izgledao idilični građanski život da ratova nije bilo.  Autorka se bavi privatnim životom te građanske klase, unutrašnim događanima iza zatvorenih vrta jednospratnih kuća, ideolođškim, feminističim pitanjima kao i emocijama i međusobnim odnosima junaka.
Srpska književnost inače broji mali broj spisateljica koje su ušle u glavne tokove. Čak i kada se to dešavalo autorke su dobijale sijaset kritika, a mnoge od njih su definisane kao slabe, kao stvaraoci lakog ili umetnički nekvalitetnog štiva i to je razlog što su mnoge i pale u zaborav.
Međutim, kao što su romani Mir Jam živeli kroz nekoliko generacija, išli od ruke do ruke, bili preporučivani „od usta do usta”, i naposletku postali predložci za omiljene Tv serje, tako su i knjige Ljubice Radoičić, iako štampane u mnogo manjim tiražima i retko, uspele da prežive i budu upamćene u određenim krugovima čitalačke publike. Naročito je zanimljivo to što su u pitanju dela koja su bila čitana kroz dve ili danas čak tri generacije žena, gde su majke ćerkama poklanjale knjigu, a zatim i one svojim naslednicama. Ipak, mali broj trošnih primeraka dočekao je današnje dane. Baš zato Portalibris odlučuje da ove knjige reizda.
I još jedna karakteristika povezuje Ljubicu Radoičić i Mir Jam – obe idealizujući prikazuju građanski svet i život.
U delima Radoičićeve su opisani nestali rituali građanskog društva – slave, čajanke, posete, putovanja u društveno očekivanom okviru letovanja i zimovanja. I upravo oni su za generacije čitateljki predstavljali jednu od glavnih draži ovog romana.
Ne zazire Ljubica Radoičić da se bavi erotskim željama, preljubom iako govori o vremenu striktnog patrijarhalnog morala. Ne treba zaboraviti da se ubrzo nakon Jednospratnih kuća pojavila i knjiga Grozdane Olujić Izlet u Nebo gde autorka prikazuje promiskuitet svoje generacije, koja je izazvala burnu reakciju javnosti, ali je u tom kontekstu važnije primetiti da se kod spisateljica javila izvesna potreba za rušenjem barijera, pisanjem o onome što je zabranjeno…
Još jedan zanimljiv momenat je i objašnjenje uzroka ponašanja ljudi iz građanskog sveta kao nosioce nasledne degeneracije koji će kasnije koristiti i Selenić takođe govoreći o bogati građanima.Kritičari njenog vremena smatrali su da je kod Radoičićeve u pitanju uticaj Zolinog naturalizma, mada je vro moguće i da ta idej apotiče iz domaće litrature i autora kojd kojih je nalazimo kap što su Bora Stanković, Krleža i td.
Dana Račić je drugi roman ove autorke, objavljen 1938. godine. Inspiraciju joj je dalo jedno letovanje i malo auto¬biografskih elemenata. Priča o porodici, prijateljstvu, ljubavi, odanosti, ali pre svega o jednoj snažnoj, hrabroj mladoj ženi, spremnoj da za sreću drugih žrtvuje sve.
Zbirka pripovedaka Knjiga za Mateju svetlost dana ugledala je 1970. godine. Interesantne sudbine, ljubavne priče, preplitanja, sve je zaokruženo pričom o jednoj Sani i njenim preispitivanjem sopstvenog života. Nema zamornog analiziranja ni suvišnih detalja, ali svega je taman toliko da se čitalac zainteresuje i uživa.
Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *