Priča koja je ušla u širi izbor na konkursu „Srbija na razmeđi vekova”
Andrija Petrović
Život u Nišu posle oslobođenja
Niš, grad pun ljubavi i posebne energije, grad koji bi ugostio svakog i primio svakog, grad u kome bi svako našao svoj mir i nešto posebno za sebe. Iako je oslobođen od Turaka veoma kasno, Niš je grad pun dešavanja i zanimljivosti. Oslobođen je 11. januara 1878. godine, a u to vreme bio je grad koji je imao divne kuće. Mnogi poznati pisci, što srpski, što strani, pisali su o tome.
Šetam se gradom i gledam u prošlost. Ona govori o oporavku ljudi, o arhitekturi grada, o preobražaju. Kuće su po pravilu okrenute čelom ka unutrašnjosti dvorišta, prema kojoj su otvorene tremom i brojnim prozorima, dok je ulična fasada zatvorena i skoro bez ijednog prozora, a kuće odvojene velikim i uređenim dvorištima. Niš je za vreme Milana i Aleksandra Obrenovića, od 1878. do 1913, dobijao toliko pažnje da se gradio kao druga prestonica.
Milićević nam je grad u procvatu predstavio i dočarao ovako: ,,Kuće ne behu kao kuće, niti ulice kao ulice. Ni sto koraka čovek nije mogao kročiti, a da ne uđe u kakvu ulicu bez izlaza. I tu ga obično sretnu deca i viču: Ne se iskača tude, ne! Ako iz te ulice uđe u drugu, zapada opet u slepi prolaz. Tako se ponavlja nekoliko puta, dokle se najposle ne uveri da bez vođe ne ume da izađe iz toga lavirinta.”
U tom periodu su radile, a i izgrađene su brojne fabrike: ložnica i železnička radionica, ciglana, fabrika za preradu aleve paprike, takođe je bilo i mnoštvo mlinova: mlin ,,Konstantin”, mlin Niške akcionarske štedionice…
Niš nakon postobrenovićevskog razvoja nije stao s razvojem i unapređenjem iako je bio oskrnavljen i broj stanovnika naglo pao, čak za 4.000, i to za dve godine. Privreda nije prestajala da raste. Razvoj se video naročito na planu rada industrije i jačanja kapitala. Niš je izgubljeni broj stanovnika vratio tek kroz 18 godina. U društveno-ekonomskom identitetu Niša ovog perioda najvažniju ulogu imali su zanatstvo, bankarstvo, trgovina, administracija i vojska.
Život Niša s kraja 19. veka obiluje patrijarhalnim vaspitanjem. To je posledica orijentalnih shvatanja. Poljoprivreda je znatno počela da se gasi mada su postojali ljudi koji su se u to vreme još bavili njome. Školstvo i zdravstvo predstavljali su gradske funkcije slabijeg značaja. Međutim, institucije kulture, pozorišni život i kulturno-umetničko društvo bili su u rađanju i činili su početne korake na putu društvenog priznanja. Značajna zasluga u izgrađivanju Niša pripadala je ulozi vojne vlasti i prvim niškim okružnim i opštinskim upravama.
Velike radove i promene u Nišu zapažamo već nakon devet meseci od oslobođenja. Mogu se primetiti prepravljene kaldrme. Umesto trošnih kuća, na njihovo mesto došle su sad prave i široke ulice.
Po onome po čemu je Niš najpoznatiji, ako izuzmemo provod, zabavu, gostoprimstvo i veliko srce seljačkog naroda, jeste Niška tvrđava. U njoj se nalazi Jedrenjina Bali-bega džamija. Uz ovu džamiju Mithad-paša je podigao biblioteku koja je radila do kraja 19. veka. Nekada se tu nalazila i arhitektonski vrlo interesantna, šesnaest metara visoka, vatrogasna kula i sahat. Niš, grad koji ima burnu prošlost, grad borbe i grad koji je posle svega doživeo veliki procvat u zdravstvu, školstvu i zanatstvu, jedan je od gradova koje treba da posetite.
Svaki korak koji napravite ka mom gradu biće vredan truda. Dočekaće vas ljudi raširenih ruku, neposredni, srdačni, ljubazni. Poželećete da mu se vratite.