Među najpoznatijim književnim ostvarenjima Grigorija Božovića je i zbirka pripovedaka Teška iskušenja. Nju je objavio 1935. godine, a pored nje su i zbirke Roblje zarobljeno, Uzgredni zapisi, Neizmišljeni likovi, Pod zakonom. On je poznat po tome što je jedan od pisaca koji je prikazao jug naše zemlje i Makedoniju na realističan način, te tako ostavio autentična svedočanstva o nekadašnjem vremenu i životu na jednom takvom specifičnom prostoru – prostoru na kom su se ukrštala carstva, narodnosti i religije.
Zbirku Teška iskušenja Grigorija Božovića čini devetnaest pripovedaka. Nazvao ju je simbolično, te time sugerisao na ljudska nadanja, patnje i razočaranja koja su izazvana surovo nametnutim okolnostima nakon turskog osvajanja srpske teritorije. Govoreći o međusobnim odnosima Srba i Turaka, koje je još prošlost „sučelila kao krvne neprijatelje”, pisac prikazuje naš narod u sopstvenoj borbi za preživljavanjem, koja će nekad primorati čak i na dobrovoljno poturčenje.
„Arnauti su to. Turska vera je to. Mrze nas krvlju i nagonski. Mrze kao nikoga drugoga na svetu. Prošlost je tako priredila. I sučelila nas kao krvne neprijatelje. Od onoga časa kad su prihvatili islam i postali Turci, za Arnaute je tvrdo kao nado postalo verovanje da je naše jutro njihov sumrak i obratno, i da pod suncem na jednoj grudi nema mesta niti ga može biti za obadvoje.” (Iz pripovetke Vojvodin stric.)
Kao i u nekim drugim pripovetkama Grigorija Božovića, tako i u pripovetkama iz ove zbirke Teška iskušenja čest motiv je prijateljstvo između muslimana i pravoslavaca. Kroz taj motiv razrađuje se pitanje da li je takvo prijateljstvo moguće, koliko traje, kako prevazilazi prepreke i da li odoleva iskušenjima. Prva priča iz ove zbirke, Dva čoveka, pravi je primer: Zećir Delija i Vojin Kovačević se vole, izuzetno poštuju, posećuju jedan drugog za praznike. Ipak, pritisak je sa svih strana da se Vojin poturči i pređe u „pravu veru”.
Neke pripovetke govore i o pretnji od strane Austrije. Takva je npr. Vaskrsenje:
„Šta ima podlije od Austrije? Zar je veći divljak ikada zavojštio na Balkan? Zar je jedna evropska i hrišćanska vojska smela da učini po zemlji ove pokore? Evo tri meseca po selima puca puška, grabi se i siluje. Pa i to s jadom da je prosto. No su zaigrali na našoj prostoti i međusobnoj omrazi i gurnuli Arnaute da iznevere svoje obeležje i da Srbima čine takva čuda koja se nikada ne mogu zaboraviti!”
Grigorije Božović u zbirci Teška iskušenja posebno mesto daje ženskim likovima, kao što je to slučaj sa onima iz zbirke Roblje zarobljeno (Kanda Deljina, Vujka Beloševa, U zlu) ili sa pripovetkom Neda Selograždanka. Iz ove zbirke pomenućemo pripovetke Dve žene, Ciganka, Dukađinka i Ljuta pravoslavka. Koliko su jake, hrabre, dostojanstvene i u navećem bolu, to će najviše potvrditi majka koja je izgubila sina i došla da ga mrtvog preuzme, ali suze pustila nije (pripovetka Dve žene). Iz ove pripovetke pomenućemo i ženu ubice, Arnautkinju, koja, uprkos tome što joj je muž savladao neprijatelja, ona ne može da podrži muža, već mu progovara pred drugima, crna sramota je savladava. Ciganka iz istoimene pripovetke će pokazati koliko je važno da se sačuva obraz, Bješka iz priče Dukađinka odana je svom gospodaru i spremna je na sve samo da on bude zadovoljan, a Bogdana iz priče Ljuta pravoslavka možda će ostaviti najjači utisak na čitaoca iz cele zbirke Teška iskušenja. Muž joj, Miloje Krasić, Kolašinac, ne mogavši više da izdrži tursko ropstvo i ne želeći više da čeka na Srbiju, poturčio se. Kad je saznala za to, ubeđivala ga je da se vrati pravoslavnoj veri, ali on nije hteo ni da čuje.
„Ona ga obgrli obema rukama, kleče ispred njega i zasu suzama, vrelim i jakim kao bujice. Ščepala ga snažno, zajektala se kao nad mrtvim, uhvatila se za njega kao za zemlju, pa mu nešto nerazgovetno šapće, bogorada i preklinje, besvesno već rešena da ga ne ispusti iz šaka, da ga otme ne samo od silnih Turaka no i od samoga đavola.”
„U neko doba Bogdana se podiže i protrlja oči. I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina. Uvi ga u svoju šarenicu i iznese podalje van kuće. Pa se povrati k ognjištu i s njega diže dve razgorele glavnje. Obazrevši se s praga da vidi da li je sve u selu pospalo i mirno, ona ih brižljivo spusti ispred vrata, pa ova oprezno pritvori, nabaci veliku gvozdenu rezu na dovratnik, a preko ove duboko uglavi klin.”
„Čudno ozarena i odlučna, Bogdana brzo dohvati oba ugarka, razmahnu njima nekoliko puta da ih bolje raspali, pa ih gurnu u kućnu počađalu i suhu kao puščani prah slamu, jedan iznad vrata, a drugi sa strane. A nije dugo čekala: ni do nakraj sela nije stigla a visoki plameni stup žario je i Kaludru i sva okolna brda.”
Posle ovih odlomaka teško je bilo šta još reći, stoga vam savetujemo da što pre pročitate knjigu Teška iskušenja Grigorija Božovića, a onda i sve ostale, jer ono što one pružaju čitaocu retko je i zaslužuju da ih otrgnemo od zaborava.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge zbirke pripovedaka, kao što su: Pripovetke Zarije R. Popovića, Kroz život Dušana Radića, Stojanke, bela Vranjanke i druge pripovetke Borisava Stankovića, Izabrane pripovetke Petra Kočića i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Knjigu Teška iskušenja pogledajte OVDE, a sva dela Grigorija Božovića OVDE.