Sve one vole ljubav – zar ne?
Ljubitelji dela Mir-Jam, kao što je to inače običaj, sa vernim čitaocima određenog pisca, čitaju sve što je ona napisala i što im dopadne pod ruku. Mnogi, baš, vodeći se tim principom, otkrivaju i njene priče. Zanimljivo je da je Mir-Jam i u toj formi ostala dosledna svojoj uobičajenoj sadržini i temi, ali je u pojednim slučajevima išla dublje, postavljala neka važna pitanja, pokušavala da kroz sudbine junaka i njihovo rezonovanje odgovori na neka od njih.
Tako je i u zbirci Sve one vole ljubav, čiji naslov možda na izvestan način definiše i čitaoce, odnosno čitateljke Milice Jakovljević.
Priča Ljubav ili karijera u zbirci Sve one vole ljubav postavlja pitanje materijalističke ljubavi ili prestiža. Iako je baš u građanskom društvu odabir partnera konačno bio slobodan, brak nisu više ugovorali roditelji, izgleda da je pored iskrene ljubavi uvek postojao još neki razlog ili specifičan kriterijum za tu važnu životnu odluku. Damama u međuratnom Beogradu očigledno je srce znalo jače da zadrhti za mladićima, na primer, sa višim vojnim činom, i to je autorka vešto opisala u ovoj pripoveci. Ona to ovde čini opisujući i emocije muškaraca, koji su na taj način bivali poniženi, uvređeni, odbačeni.
Ovde je reč o još jednom modernom fenomenu, odnosno odustajanju od patrijarhalne zabrane ljubavnih odnosa pre braka. Pitanje devojačke čistote i kako mladići na to reaguju zanimljivo je za čitanje, danas sve to zvuči pomalo smešno ali je pre svega zanimljivo da pratimo na koji način je došlo do tako korenite promene u društvenom moralu – zabranu je zamenila neka vrsta prećutne zabrane, tajnih ljubavnih sastanaka, koji uglavnom nisu remetili patrijarhalni stil, a zatim i sve češće konzumiranje predbračne ljubavi, možda i menjanje partnera. U tom smislu Mir-Jam u zbirci Sve one vole ljubav, odnosno u pomenitoj priči, daje sjajan materijal za sociologe, psihologe i antropologe, kao i za sve one koji se pitaju kako se ta ljubavna revolucija dogodila.
U priči Pa sad žali što nemaš dece autorka opet iznosi jednu aktuelnu temu. Između dva rata osobe bez dece uglavnom su bile pomalo izopštene, živele život žaljenja za neostvarenom željom. Pa ipak, toj sentimentalnoj tuzi u kojoj je prisutno žaljenje za idealizovanim Mir-Jam, što je i čest slučaj u zbirci Sve one vole ljubav, suočava sliku sanjanog roditeljstva sa realnošću. U tom smilu vidi se još jedna karakteristika koju Mir-Jam deli sa holivudskim filmovima – njeni likovi bivaju šokirani pred životnim problemima, nepripremljeni su i najrađe bi odustali ako je već tako. Zbog baš ovog momenta u stavralaštvu možda je Mir-Jam i doživljena kao autorka trivijalne literature, jer bez obzira na zaista iscrpno beleženje duha vremena, ona stvara nepostojeći svet kakav čitateljke priželjkuju – ali tu izostaje jedna od glavnih funkcija književnosti – da govori o onome što život jeste, o ljudskom duhu, komplikovanim situacijama, u krajnjem: o tome kako da se nosimo sa težinom života, izbegnemo greške koliko možemo i pronađemo smisao.
Kod Mir-Jam smisao je jedino ljubav. Tako i u priči Opasan kibicer u zbirci Sve one vole ljubav ona govori o igri muškaraca i žena o zavođenju, pravilima takvih odnosa, a posebno razmatra poziciju mladića koji ne daju jasan znak suprotnom polu, kao i o tome kako su mlađe udovice ipak priželjkivale ljubav…
Zbirka Sve one vole ljubav šarolika je. Iako ljubavna tema dominira, čini se da je na neki način Mir-Jam namerno ili slučajno oslikala različite tipove žena. Jedna od njih je i junakinja pripovetke Glumica. Pozorište je svakako bilo deo modernog života u građanskom Beogradu, već su se pojavljivali i prvi bioskopi. Svakako da su u tom trenutku glumice imale važno mesto, intrigirale su mnoge, a njihov položaj bio je pomalo napet zbog patrijarhalnih pravila… U vezi sa istom junakinjom Mir-Jam postavlja pitanje materijalnog statusa, udaje, stabilnosti, ukratko pitanje: da li je za jednu glumicu moguća prava ljubav…
I u drugim pričama teme su zanimljive i nisu samo obične ljubavne storije gde se par nakon mnogih prevaziđenih prepreka napokon povezuje i ljubav zablista.
Otud je fer reći da, ako Jakovljevićeva i nije u svim svojim romanima dala ozbiljan materijal za razmišljanje o svetu i životu, u pričama je u tome donekle ipak uspela.
U okviru celokupnih dela Mir-Jam možete pronaći i sledeće naslove: Ranjeni orao, Otmica muškarca, Greh njene mame, Mala supruga, Nepobedivo srce, Samac u braku, Kuća broj 21 i druge priče, Dama u plavom, Časna reč muškarca, To je bilo jedne noći na Jadranu, Devojka sa zelenim očima, U slovenačkim gorama.