Све оне воле љубав – зар не?
Љубитељи дела Мир-Јам, као што је то иначе обичај, са верним читаоцима одређеног писца, читају све што је она написала и што им допадне под руку. Многи, баш, водећи се тим принципом, откривају и њене приче. Занимљиво је да је Мир-Јам и у тој форми остала доследна својој уобичајеној садржини и теми, али је у поједним случајевима ишла дубље, постављала нека важна питања, покушавала да кроз судбине јунака и њихово резоновање одговори на нека од њих.
Тако је и у збирци Све оне воле љубав, чији наслов можда на известан начин дефинише и читаоце, односно читатељке Милице Јаковљевић.
Прича Љубав или каријера у збирци Све оне воле љубав поставља питање материјалистичке љубави или престижа. Иако је баш у грађанском друштву одабир партнера коначно био слободан, брак нису више уговорали родитељи, изгледа да је поред искрене љубави увек постојао још неки разлог или специфичан критеријум за ту важну животну одлуку. Дамамa у међуратном Београду очигледно је срце знало јаче да задрхти за младићима, на пример, са вишим војним чином, и то је ауторка вешто описала у овој приповеци. Она то овде чини описујући и емоције мушкараца, који су на тај начин бивали понижени, увређени, одбачени.
Овде је реч о још једном модерном феномену, односно одустајању од патријархалне забране љубавних односа пре брака. Питање девојачке чистоте и како младићи на то реагују занимљиво је за читање, данас све то звучи помало смешно али је пре свега занимљиво да пратимо на који начин је дошло до тако корените промене у друштвеном моралу – забрану је заменила нека врста прећутне забране, тајних љубавних састанака, који углавном нису реметили патријархални стил, а затим и све чешће конзумирање предбрачне љубави, можда и мењање партнера. У том смислу Мир-Јам у збирци Све оне воле љубав, односно у поменитој причи, даје сјајан материјал за социологе, психологе и антропологе, као и за све оне који се питају како се та љубавна револуција догодила.
У причи Па сад жали што немаш деце ауторка опет износи једну актуелну тему. Између два рата особе без деце углавном су биле помало изопштене, живеле живот жаљења за неоствареном жељом. Па ипак, тој сентименталној тузи у којој је присутно жаљење за идеализованим Мир-Јам, што је и чест случај у збирци Све оне воле љубав, суочава слику сањаног родитељства са реалношћу. У том смилу види се још једна карактеристика коју Мир-Јам дели са холивудским филмовима – њени ликови бивају шокирани пред животним проблемима, неприпремљени су и најрађе би одустали ако је већ тако. Због баш овог момента у ставралаштву можда је Мир-Јам и доживљена као ауторка тривијалне литературе, јер без обзира на заиста исцрпно бележење духа времена, она ствара непостојећи свет какав читатељке прижељкују – али ту изостаје једна од главних функција књижевности – да говори о ономе што живот јесте, о људском духу, компликованим ситуацијама, у крајњем: о томе како да се носимо са тежином живота, избегнемо грешке колико можемо и пронађемо смисао.
Код Мир-Јам смисао је једино љубав. Тако и у причи Опасан кибицер у збирци Све оне воле љубав она говори о игри мушкараца и жена о завођењу, правилима таквих односа, а посебно разматра позицију младића који не дају јасан знак супротном полу, као и о томе како су млађе удовице ипак прижељкивале љубав…
Збирка Све оне воле љубав шаролика је. Иако љубавна тема доминира, чини се да је на неки начин Мир-Јам намерно или случајно осликала различите типове жена. Једна од њих је и јунакиња приповетке Глумица. Позориште је свакако било део модерног живота у грађанском Београду, већ су се појављивали и први биоскопи. Свакако да су у том тренутку глумице имале важно место, интригирале су многе, а њихов положај био је помало напет због патријархалних правила… У вези са истом јунакињом Мир-Јам поставља питање материјалног статуса, удаје, стабилности, укратко питање: да ли је за једну глумицу могућа права љубав…
И у другим причама теме су занимљиве и нису само обичне љубавне сторије где се пар након многих превазиђених препрека напокон повезује и љубав заблиста.
Отуд је фер рећи да, ако Јаковљевићева и није у свим својим романима дала озбиљан материјал за размишљање о свету и животу, у причама је у томе донекле ипак успела.
У оквиру целокупних дела Мир-Јам можете пронаћи и следеће наслове: Рањени орао, Отмица мушкарца, Грех њене маме, Мала супруга, Непобедиво срце, Самац у браку, Кућа број 21 и друге приче, Дама у плавом, Часна реч мушкарца, То је било једне ноћи на Јадрану, Девојка са зеленим очима, У словеначким горама.