У књизи Из природе читаоци ће моћи да пронађу разнолике текстове Јосифа Панчића, познатог српског ботаничара и научника, човека разноврсних интересовања и делатности. Сваки текст нуди нам неку другу страну Панчићевог научног рада и омогућава нам да целовитије сагледамо све области којима се бавио, да се упознамо са бројним његовим интересантним размишљањима, од којих нам нека и данас могу бити посве занимљива, па и корисна.
И сами наслови списа сабраних у књизи Из природе могу указати на њихову тематску разноликост: Злато, Копаоник и његово подгорје, Нешто о нашим шумама, Јестаственица у основној школи, Човек у предисторијско доба, О пореклу жита. Као што можемо видети, у некима од њих Панчић ће нам се приказати као прави научник, онако како је већини људи досада најчешће и био познат, са пуно прецизности, фактографије, са детаљним описима предмета о ком говори. Тако на пример у есеју о злату он даје детаљан опис овог метала, гледано са више различитих гледишта и из перспективе више наука. Прво нам казује о хемијском саставу злата, затим о његовој распрострањености у различитим пределима, а онда добијамо и својеврстан историјат употребе и обраде злата кроз различите временске периоде. Тако сазнајемо да је једна од основних употреба злата, у време када је друштво било на много нижем ступњу развоја, била размена за различите потрепштине, односно она улога коју у модерно доба има новац. Логично је и очекивано да је ово била прва употреба овог метала, чим су људи схватили његову вредност и привилегију уколико га имају у свом крају у већој количини. И сам облик у ком се злато употребљавало у улози новца се кроз време мењао, прво је то било у праху, па су тек онда почели да се праве новчићи од злата. Можемо прочитати и како је долазило до превара приликом прављења новчића од легуре злата. Поред тога, аутор нам даје и историјат настанка новца од злата, говори о првим пронађеним златним новчићима, даје њихове различите називе и слично. Затим можемо детаљно читати о историјату настанка друге употребе злата – као материјала од ког се прави накит.
Из примера овог једног есеја Из природе видимо да Јосиф Панчић предмету не приступа само са становишта природних наука, он у исто време даје и антрополошки и културолошки приказ, упознаје нас с различитим временским периодима, са различитим народима, са различитим историјским тренуцима. Тако је и у другим текстовима из ове књиге. У тексту о Копаонику моћи ћемо да прочитамо детаљан приказ географског положаја, вегетације, руда, животиња овог краја, са ништа мање темељности у приступу теми. У есеју Нешто о нашим шумама проналазимо читав историјат о шумама, пошумљавању и слично, у свету и кроз различите периоде, па тек онда долазимо до конкретне приче о нашим шумама. При свему томе, Панчић није ту само да сувопарно опише, већ даје и своје директне судове и коментаре – како се треба опходити према шумама, зашто су нам оне важне, на који начин можемо да их сачувамо, колико су оне значајне за оне земље које су њима богате и слично. Тако је и у тексту О пореклу жита, у ком можемо пронаћи податке о историјату више житарица – пшенице, ражи, јечма, проса, кукуруза итд., али све то увек обогаћено бројним културолошким запажањима, подсећањем на речи познатих историјских личности, мудраца и слично.
У књизи Из природе вероватно се највише издваја текст Јестаственица у основној школи. У њему нам се Јосиф Панчић приказује као методичар, што је мање познато од његовог бављења природним наукама. Наиме, он је имао прилику да у једном периоду свог живота ради као професор на Лицеју, где је управо предавао природне науке. Баш зато и пише есеј у ком разматра положај и улогу природних наука у основној школи. Али од тога су можда интересантнији његови успутни коментари о положају српске просвете, који се могу сматрати актуелним и у данашње време. Панчић отворено износи свој став да бољи систем образовања можемо очекивати једино онда када наставницима пружимо оно место које заслужују у друштву, како финансијски, тако и по питању поштовања и вредности које уживају. Свакако став вредан пажње у ком год времену живели и у ком год времену читали есеје Из природе Јосифа Панчића.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздати и други интересантни есеји и студије из природе као што су: Јован Цвијић (Психичке особине Јужних Словена, Избор из антропогеографских чланака), Јован Жујовић (Камено доба, Постање Земље, Постање наше домовине) и друге.
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Јосифа Панчића можете погледати ОВДЕ.