Светозар Ћоровић је један од мостарских писаца, члан мостарске тројке коју чине, поред њега, и Алекса Шантић и Јован Дучић. С обзиром на то да је још у детињству сведочио последњем устанку против Турака и доласку аустроугарске окупационе власти, видео је разне прилике и живео у немирним временима, то је јасно одакле идеја за теме којима се бави и пише о њима у књижевним делима.
Многи критичари кажу да је највиша књижевна остварења овај аутор постигао пишући романе, међу којима су најзначајнији Стојан Мутикаша, У ћелијама, Мајчина султанија и Јарани. Ипак, српска књижевност је богата и приповеткама Светозара Ћоровића, од којих су познате и оне које чине збирку Шпијун и друге приповетке, у којима је приказао друштвену стварност, заправо објективну стварност свега онога што се дешавало током једне епохе: догађаје, сопствене борбе људи, несугласице, бројне последице које су резултат турбулентних времена.
У збирци Шпијун и друге приповетке Ћоровић је на врло сугестиван и реалистичан начин представио људе који су немоћни да се изборе за правду и приказао њихове проблеме које доносе сиромаштво и болести. Наравно, као што свуда у свету има и добрих и лоших људи, тако је случај и овде, те Светозар Ћоровић приказује превртљивце који подвалама искоришћавају народ и свугде траже само интерес, личну корист, и зарад тога су спремни на све. С друге стране, ту су и појединци којима су част и поштење на првом месту, они који ће успети да преброде искушења која им околности и средина намећу, те ће тиме показати своју племенитост и издићи се изнад других.
У својим приповеткама Ћоровић је највише критичар и критикује средину, указује на негативне појаве и ставља их директно пред читаоца. Једна од приповедака која се издваја и по којој цела Порталибрисова књига Шпијун и друге приповетке носи назив јесте приповетка Шпијун. Ово је она приповетка за коју читаоци, љубитељи књижевности и критичари кажу да је једна од најупечатљивијих и најлепших и да она сама сликовито представља све оно што је Светозар Ћоровић желео да покаже. У средиште радње Шпијуна аутор је поставио једног човека који се бори да нађе излаз из туробног времена, који је обузет страхом од живота у ком живи и од људи који с њим дишу тај живот, немоћан је у таквим условима, али ипак дубоко у себи гаји наду да ће се издићи, да постоји нешто узвишеније. Овај човек се зове Коста, и он скупља снагу, додуше тек кад се напије, да оде пред свог надређеног и да му се супротстави.
Као и у другој збирци приповедака, У часовима одмора, и овде, у неким приповеткама које чине књигу Шпијун и друге приповетке, Светозар Ћоровић пише о муслиманима и о специфичностима муслиманског начина живота. Одувек је било мешања муслимана и хришћана у појединим срединама, и углавном такве средине одишу једном међусобном љубави без обзира на разлике које им различите религије доносе. Тако је и у Мостару, а тако присно и топло осећање има и Светозар, у чијим се књижевним делима види љубав према муслиманском становништву. Један од таквих прича јесте и прича Ибрахимови рођаци. Она је прави показатељ и друге теме којом се Ћоровић бави, а то су варалице које смицалицама праве добро само себи. Такве су још и Баба Јованина смрт и Поп Тандркало.
Јунаци Светозара Ћоровића под сталним су притиском живота који су им други људи и околности наметнули. Све оно њихово патријархално, традиционално и старинско се мало-помало урушава, а сељаци постају „играчке” својим надређенима и све је у рукама власти. Они су запањени оним што чине грађани, полиција, службеници, и морају да им се покоре (На визитацији) или да смисле ситне освете, па да буду задовољнији због тога (Поропчијино путовање).
Оно што је важно истаћи у стилу писања овог писца и што се може видети и у збирци Шпијун и друге приповетке јесте да је он неретко склон да дода мало и психолошких тонова. Од оваквих приповедака репрезентативне су и прави пример су приповетке Под липом и Пендек.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате збирке приповедака, међу којима су: Зимње вечери Милана Ђ. Милићевића, Истините легенде и Лица у пролазу Јована Поповића, Кроз живот Душана Радића, Босанчице, кратке приче из Босне Мите Живковића, као и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Шпијун и друге приповетке можете купити ОВДЕ, а сва дела Светозара Ћоровића која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ.