Sedam mora i tri okeana Jelene Dimitrijević: putovanje u druge svetove

Jelena Dimitrijević bila je srpska pesnikinja, autorka romana, pripovedaka, putopisa, borac za ženska prava, svetski putnik. Uprkos tome što zavređuje da se nađe među najznačajnijim piscima prve polovine 20. veka, Jelena Dimitrijević i njen rad, književni, društveni i kulturni, pao je gotovo u zaborav. Tako se i njen vrsni putopis, Sedam mora i tri okeana, našao na zapećku srpske književne tradicije, da bi tek sa novim pogledima na književnost, ponovo isplivao i pokazao svoju istinsku vrednost.

Sedam mora i tri okeana jedan je od putopisa Jelene Dimitrijević. Od Pisama iz Niša, potom Pisama iz Soluna, preko lirski nadahnute poezije, teških životnih gubitaka, kao što je smrt muža, Jelena Dimitrijević putopisom Sedam mora i tri okeana odlazi u osvajanje sveta nama udaljenog, nepoznatog. Zahvaljujući osobenostima žanra, čijim se mogućnostima koristi do samih granica, Jelena Dimitrijević daje nam sliku Istoka na neobičan i unikatan način.

Svoje putovanje počinje 1926. godine. Obilazi Egipat, Palestinu, Siriju, Liban, Aleksandriju, Kairo – i dolazi sve do Jerusalima i Hristovog groba. Kada govorimo o srpskim najznačajnijim putopiscima, kao što su Ljubomir Nenadović, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski, govorimo o tome kako su uspeli da svojim uverenjima ili poetikom prožmu celo delo. Uspevali su da spoje realnost onoga što vide, istovremeno se odvajajući, vremenski odlazeći na isto mesto, vekovima ranije. Da kroz svoje pripovedanje proputuju vekove, dovedu u vezu ljude koje je samo mesto vezivalo.

Sve to nalazimo u neobičnom i književno vrlo vrednom putopisu Jelene Dimitrijević, Sedam mora i tri okeana. Sam putopis sastoji se od tri dela. U prvom delu, u kojem se opisuje put od Đenove do Aleksandrije, nećemo samo putovati sa njom ovim predelom, već kroz Jelenine misli i kazivanja saznati više o njenim stavovima po mnogim pitanjima. Jelena Dimitrijević bila je veliki borac za ženska prava, i to se u putopisu Sedam mora i tri okeana vrlo jasno vidi. Ona se na početku čudi i neprijatno komentariše čuđenje ljudi na Balkanu kako žena u tim godinama sve ići na tako dalek put. Ona to ne voli, pokazuje i ističe žensku pamet, samostalnost i zdravo rezonovanje.

Drugi deo putopisa obuhvata putovanje u Egipat. Jelena Dimitrijević započinje sa Aleksandrijom, da bi put potom nastavila u Kairu, Memfisu, Luksoru, Karnaku, Dolini kraljeva. Upravo ovaj stari svet sa svojim drevnim lepotama i istorijom koja oživljava pred zdanjima koja pripadaju drugim, minulim vekovima, daju šansu Jeleni Dimitrijević da spoji sadašnjost i prošlost, da splete vreme svoga putovanja sa vremenom nastanka piramida, a onda i vremenom Aleksandra Velikog i Napoeona.

Zanimljivo je što je celokupan putopis sazdan od tonaliteta  koji se smenjuju. U putopisu postoje lirske episode, poput  susreta Jelene Dimitrijević sa devojčicom Fatmom, komične episode, ali je najveći deo putopisa ostavljen Jeleninim refleksijama. Ona prostor oko sebe promatra i kao pisac, ali i kao žena i čovek. U Sedam mora i tri okeana ona ona će opažati i bedu i siromaštvo koje je opažala, a naročito težak položaj žene. Otuda centralno mesto igra poznanstvo i dijalog sa gospođom Šaravi, koja je osnovala časopis Egipćanka i borila se za samostalnost Egipta.

U poslednjem delu putopisa Sedam mora i tri okeana Jelena Dimitrijević posećuje Jerusalim. U ovom delu putopisa pripovedanje se pomera sa sa feminističkih na mahom religiozne teme – Jelena Dimitrijević uočava da se na ovom prostoru spliću hrišćani, muslimani i Jevreji, da je to dovelo do naročitog načina života, koji potom podrobno opisuje.

Bogatstvo samog putopisa toliko je veliko da ga je teško predstaviti u samo jednom tekstu. Upoznajući ali i putujući sa neobičnim ličnostima u predele koji su bogati istorijski, kulturno, društveno, koji otvaraju mnoga pitanja, ali i daju mnoge odgovore, Jelena Dimitrijević sebi daje priliku da stvori knjigu velike vrednosti, koja se, nadamo se, vraća među čitaoce na velika vrata…

Pored ovog putopisa, u ediciji „Otrgnuto od zaborava” nalaze se i drugi putopisi, poput onih Ljubomira Nenadovića, Branislava Nušića, Dragomira Brzaka, Milana Jovanovića Morskog

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *