Самртна клетва Жарка Лазаревића (1885–1915) прва је драма овог писца. Реч је о једној историјској драми, написаној у стиху у пет чинова, чија се радња догађа у десетом веку на српском двору у Требињу. Само двадесет година је имао Лазаревић када је створио овај драмски првенац (1905), а нажалост, био је кратког века: заражен тифусом, преминуо је 19. јануара 1915. године. Наш прерано преминули драмски писац, песник и прозаиста ипак је за својих тридесет година успео да напише много тога. Најпознатија му је песма Ћесару, чуј ме, настала у време анексије Босне и Херцеговине, а највише је писао драме, међу којима су Кроз шибу, Самртна клетва, Угашено огњиште, драмска песма Косовска трагедија.
Пошто је написао Самртну клетву, Жарко Лазаревић ју је понудио Народном позоришту 1907. године, али су је одбили. Потом је поново покушао 1908, а онда су је сачували у архиву. Музеј позоришне уметности Србије чува ово Лазаревићево дело, а у сарадњи са њима ми, издавачка кућа Порталибрис, објављујемо је у оквиру едиције Отргнуто од заборава.
Ретки су драмски комади, а уопште и прозна и поетска дела која говоре о десетом веку и о овом простору о ком говори Лазаревић, па би ова драма требало и због те чињенице додатно да заинтересује читаоце. Интересантно је што Самртна клетва није класична историјска драма, она на какве смо навикли досад, нарочито оне из деветнаестог века. Посебна је јер њен аутор жели да се бави и судбином својих јунака, њиховим емоцијама, жељама, поступцима, а не само историјским догађајима, узроцима и последицама.
Као што је напред речено, десети је век и имамо прилику да видимо како се живи у доба жупана. Већ прве речи првог чина, које изговара требињски кнез Прелимир, саопштиће нам у каквом се добу живи:
Тешко је време настало за земљу јадну ту,
А раздор јоште руши наду ми сву;
И већ кад морам ја да се борим са душманима злим,
Зашто да војска раздор ми не да, да мирно спим?
До кога кривица то је што војска буни се сад?
Да л’ владар није добар, те војску мучи јад?
Већ давно чекам гласника да чујем вест
Да л’ војска већ је мирна ил’ букти плам,
Неслога та ми клета донеће само срам.
Војска ми хоће да промену да учини ту
Да место Стефана старог поставим Љубишу.
Војска се побунила и жели новог, младог, владара, а уз то држави прети напад од стране Грка. Кнез Прелимир страхује да ли ће успети млади Љубиша да се снађе у изазовима који су пред њим. Међутим, све ово делује за читаоца мање важно, јер Жарко Лазаревић у Самртној клетви, можда неочекивано, али у први план, као што смо наговестили, ставља обичан и свакодневни живот својих јунака. Читалац види како Љубиша, млади наследник, воли, чезне за својом драгом и стрпљиво чека дан за остварење љубави са Ружицом, ћерком кнеза Прелимира. Заплет настаје када дођемо до сазнања да постоји још једна особа која потајно воли Ружицу – то је Предраг, који и не зна у каквом је сродству са њом. Њему ће љубомора потпуно да помути ум и наводиће га на штошта, грозне мисли ће да му се врзу по глави. Док он кује планове како да раздвоји заљубљене, у Прелимиру се јавља страх. Великог владара мучи прошлост. И, како то обично бива, усред ноћи долазе нам црне мисли, слутње, сећања и бриге. Једна таква ноћ откриће нам зашто је Жарко Лазаревић дао баш овај назив драми – Самртна клетва. Мотив несуђене и трагичне љубави одраније довешће до мотива инцестуалне љубави, а онда и до самртног лудила, бројних сукоба и страдања. Колико човека може да кошта једна несрећна љубав и дубоко скривање тајне? Ко и како испашта због грехова родитеља и предака?
Оно што замерају Жарку Лазаревићу код драме Самртна клетва, посебно Душан Ч. Јовановић, уредник и приређивач драме у издању Музеја позоришне уметности Србије, јесте што љубавни пар рано страда, а остатак се посвећује Предрагу: „Трагедија, има се утисак, као да се ту завршава, а праведно пострадање злочинца делује као продужени епилог, који заузима половину комада.”
Сен мртве Ружице, гробари, чувари, привиђања, гробна тишина коју ремети громогласан смех, потпуно Предрагово лудило…
Ах, ево огледала! (Гледа на огледало.)
Боже, ужасну слику ја видим,
То нисам ја, то је Сатана,
Гле, како крвнички гледа,
Боже, о страшна слико!
Грозна си ти! (Разлупа га.) Нестани!
[…]
Демони, палите ватру, ево вам друга још,
Хијене, спрем’те се, ево вам крв, и врела крв.
О, ево сна слатког, вечног сна,
Ха-ха-ха…
Воде се полемике око тога да ли је Самртна клетва Жарка Лазаревића трагедија или мелодрама. Лазаревић ју је назвао трагедијом, као и неки историчари драме, али Душан Ч. Јовановић сматра је историјском мелодрамом. Ето још једног разлога зашто би требало да је прочитате.
Подсећамо вас да је Порталибрис у оквиру едиције Отргнуто од заборава објавио и друге мање познате драме, међу којима су: Владимир и Косара Лазара Лазаревића, Чучук Стана Милорада Петровића Сељанчице, Лазар Милоша Цветића, Крст и круна и Звонимир Јована Суботића, Цар Лазар Матије Бана итд. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Драму Самртна клетва погледајте ОВДЕ, а сва дела Жарка Лазаревића ОВДЕ.