Knjiga Rodoljubive i druge pesme predstavlja izbor manje poznatih i ređe objavljivanih pesama Jovana Jovanovića Zmaja.
Zmaj kao pesnik izuzetno velikog opusa
Pored toga što je jedan od najznačajnijih pesnika srpskog romantizma Jovan Jovanović Zmaj je i pesnik koji je iza sebe ostavio veoma veliki opus. Veliki broj pesama i prividna lakoća sa kojom je pisao poeziju učinilo je da njegove pesme deluju jednostavno, pa određuju Zmaja prvenstveno kao dečijeg pesnika. Takođe, ovo stanovište lišilo je deo njegovog opusa ozbiljnijeg kritičkog razmatranja, pokušaja sistematizacije ili uobličavanja Zmajeve umetničke misli koja bi obuhvatila njegovo delo u celini. Otuda želja da se u knjizi Rodoljubive i druge pesme objedine tematski raznorodne, nepoznate i previđene pesme ovog znamenitog romantičara.
Rodoljubiva poezija
Rodoljubiva poezija je popularna vrsta lirske poezije, usmerena na plemenita osećanja patriotizma i ljubavi prema otadžbini. Često je krase dirljivi tonovi, podsećanje na slavne istorijske epizode ili naprosto iskazivanje sreće zbog pripadnosti svojoj naciji, koja se oseća kao posebna i izuzetna.
Zmajeva rodoljubiva poezija
Kod Jovana Jovanovića Zmaja, rodoljubiva poezija uvek se izgrađuje na osnovi društvene kritike i prosvetiteljsko-obrazovnih načela. Pesme sabrane u Rodoljubivim i drugim pesmama objavljivane su po časopisima kao što su Neven, Orao, Javor, Starmali tokom čitave njegove karijere.
Osvešćivanje omladine
Zmaj svojim pesmama podseća sugrađane, a posebno mlađe generacije na stubove na kojima je naša nacija izgrađena kroz proslavljanje predstava o Svetom Savi, o boju na Kosovu i slavi srednjevekovne srpske države, očuvanje nacionalnog identiteta u periodu ropstva, te ideala oslobođenja u Prvom srpskom ustanku.
Zanimljivu sliku nalazimo u pesmi Crkvica Juga Bogdana kod Ljubostinje: ruševina crkve bez oltara i krova predstavlja tipičan romantičarski pejzaž, koji treba da prenese osećanja melanholije i prolaznosti; međutim, postoji i ironičan otklon od iste poetike, jer kolektivni subjekat prepoznaje da se „uzdisanjem pred prošlošću” ništa ne postiže. Lamentiranje nad slavnom prošlošću neće promeniti sadašnjost i neće nas osnažiti za buduće napore.
Dobre primere Zmajeve rodoljubive poezije predstavljaju: Pomisli, mlada Srbijo, Sveti Sava, Pred slikom Juga Bogdana, Đed uči svog unuka, Smrt Steve Sinđelića i njegovih trista drugova, Despot Đurađ Branković II i druge pesme.
Panslavizam i sloga
U skladu sa romantičarskom panslavističkom idejom, u ovom izboru našle su se i pesme koje propovedaju jedinstvo u borbi za slobodu, zajedničke korene, kulturne i političke vrednosti.
Pesma Obraz donosi nam neobičan postupak: u pitanju je poema ili pripovetka u stihu inspirisana kratkom novinskom vešću iz Crne Gore. U pitanju je samoubistvo oca zbog toga što mu je sin okaljao obraz i osramotio porodično ime krađom državnog novca, a interesantna je zato što se bavi nekim aktuelnim događajem i to nimalo prikriveno; obračunava se sa društvenim licemerjem, jer je članak izazvao mnogo zgražavanja među svetom, ali ne i veće interesovanje novina. Zmaj će se javiti da prokomentariše da se kod Crnogoraca ovako nešto „retko događa” ne zbog toga što nema takvih očeva – već što „daleko od vaših otrova” nema mnogo takvih sinova. Ovde se upire prstom ne samo u iskvarenost i korupciju srpske omladine već i veliko licemerje njihovih očeva.
Rodoljubive pesme izražavaju i potrebu za slogom i jedinstvom slovenskih naroda: Primorkinja, Navire noć, Na Veliki petak, Poneari. Zmajeve progresivne političke ideje i socijalna kritika najbolje se vide u pesmama: Šta se čuje, Omladini celoj i jednom delu njenom, Rodio se Hristos, Zar nema druga leka?, Balkansko poluostrvo.
Programske pesme i romantičarska poetika
Pored rodoljubive poezije u izboru Rodoljubive i druge pesme Jovana Jovanovića Zmaja zastupljene su i druge poetske vrste. Tu mislimo na programske, deskriptivne, socijalne, satirične i šaljive pesme.
Kroz svoje programske pesme Zmaj ustaje u odbranu stvaralaštva i umetnosti od utilitarnog zahteva; u tipično romantičarskom zanosu upoređuje lepotu prirode sa lepotom poezije i smatra da će pesma „ostati pesma, ma je niko i ne čitao”, kao što će i neki cvetak mirisati u svom kutu, a da ne mora inspirisati ljubav mladog momka ili žalost starog oca (Stručak plave ljubičice).
U pesmi Sonet daje se šaljivo uputstvo za pisanje soneta, da bi se poentiralo time da ipak nije svako ko ume da sastavi sonet Petrarka. Pesma je zanimljiva jer predstavlja tipičnu, romantičarsku pobunu protiv klasicističkih pravila forme i pronalazi duhovit način da talenat pretpostavi tehnici pisanja. Moglo bi se reći da je ovo jedna od pesama u kojoj se vrlo lepo vidi sam Zmaj, isto tako često pod napadom da svojim pesmama ne posvećuje dovoljno pažnje i da ne vlada teorijskim i formalnim veštinama.
Društvena kritika
Zmaj je društveno angažovani pesnik i njegove pesme vrlo često skreću pažnju na društvene pojave koje je potrebno razobličiti i najoštrije osuditi. Ipak, ton pesama društvene kritike zauzima čitav dijapazon različitih osećanja – od skretanja pažnje na socijalnu nepravdu i najugroženije sunarodnike: bolesne, siromašne, decu, udovice, čiji je ton tragičan i uzvišen (Zalutao anđeo, Udela siromašne udovice, Malo prosjače), preko onih koje se bave kritikom ljudskih poroka, čiji je ton mahom benevolentna šala (Pesma o piću, Oda kečigi, Ribološke sitnice), sve do pesama angažovane političke borbe, čiji ton postaje izuzetno britak i prerasta u satirični napad (Slika sadašnjeg društva, Politika).
Prevodi i prepevi
U izboru Rodoljubive i druge pesme posebno mesto našao je i glasoviti prevod Jovana Jovanovića Zmaja Puškinove poeme Priča o ribaru i ribici. Pored ove znamenite poeme, u ovom izboru nalaze se i razni prepevi – Iz kosmičkih pesama Jana Nerude, Anđeo i đavo (od K. Sasa), Tal (od Hamerlinga) ili Odgovori (J. J. Mor) i mnogo drugi.
Knjiga Rodoljubive i druge pesme Jovana Jovanovića Zmaja može pobuditi interesovanje ne samo proučavaoca i studenata književnosti, već i svih ljubitelja srpske kulturne istorije, jer daju specifičnu sliku srpskog društva u drugoj polovini 19. veka.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate neke od najlepših zbirki srpske poezije: Antologija dubrovačke lirike Milana Rešetara, Pesme Jaše Tomića, Sedam lirskih krugova Momčila Nastasijevića, Poezija Stevana M. Lukovića, Antologija novije srpske lirike Bogdana Popovića, kao i biografiju Jovana Jovanovića Zmaja od Vase Stajića.
Sva dela Jovana Jovnovića Zmaja možete videti OVDE.