Razni putevi je pripovetka Milana Savića iz 1885. godine, nagrađena od strane Matice srpske, iz perioda poznog realizma, kada je modernizam na našim prostorima već bio na pragu.
Iako u podnaslovu stoji pripovetka, ovo delo je iz današnje perspektive moguće posmatrati kao roman, posebno ako bismo kriterijum dužine pripovedačke forme imali u vidu. S druge strane, sama produbljenost likova u Raznim putevima je još jedna odlika po kojoj bismo ovo delo mogli uvrstiti u romane. Ono ne samo svojom temom, slikom građanskog života Novog Sada, već i kompozicijom, a naročito individualizovanim ličnostima, njihovim antagonizmima između ideala i stvarnosti izlazi iz okvira pripovetke. Ovo delo Milana Savića je i epski šire od uobičajene pripovetke.
Atmosfera u Raznim putevima je, kao i u većini proznih pripovednih dela Milana Savića, varoška, čista, uz naglašene tradicionalne i patrijarhalne vrednosti. Otac je glava kuće i njegova reč je uvek poslednja. Međutim, taj otac i ti očevi nisu zadrti ni primitivni. Oni od sveta preuzimaju ono što je za njih korisno, pa tako rado dozvoljavaju da se ženska deca obrazuju, pohode pozorište, čitaju srpske listove, ali uz sve to da paze na obraz i poštenje.
Ne krije Milan Savić ljubav prema svom rodu i prema svom narodu, pa i ovde pronalazi način da pitanja, probleme i ideje Srba u Ugarskoj s kraja 19. veka budu iskazani. Njegovi junaci ne libe se da u delu i na te teme progovore. Novi uticaji, socijalistički, koji uzimaju maha u Evropi, potom u Beču i Budimpešti, stižu i do Novog Sada, pa Savićevi junaci i o tome promišljaju. On sagledava i dublje i obuhvatnije stanje Srba na prostorima carstva i ugroženost vere i naroda, a njegovi junaci su i politički angažovani. Jedan od njegovih junaka – Milić – izvanredno je profilisan kao ličnost, ali autor posebno ističe njegove aktivnosti oko uređenja lista Zatočnik. Tako upornošću, radom i nacionalnom osvešćenošću Srbi idu u korak s vremenom, dešavanjima i idejama. Pisac je umanjio ili neutralisao loše uticaje i drugo lice Srpstva, ono koje ne želi promene. Kritičan je prema malograđanskoj zluradosti, gledanja u tuđe dvorište. Karakteristični su njegovi pozitivni junaci, jer u drugačije kuće Savić ne želi da ulazi.
No, u ovom delu pored epskih odlika iskazanih u pripovednom tonu, dominantan je i lirski ton, tema ljubavi dobija vrlo važno, takoreći, centralno mesto u Raznim putevima, što ovo delo čini bliskim romantičarskim pripovetkama, naročito onim kakve je pisao Đura Jakšić. Sestre Vlajković, Ljubica, glumac Dražić, novinar Milić, kao i pisac Svetozar Mašić – svako od njih na svoj način prolazi kroz životna iskušenja i preobražaje koja ih, posebno nakon kontakta sa prirodom, slično Šekspirovim junacima iz Sna letnje noći, dovodi do konačne ljubavne spoznaje. Upravo taj lirski ton Raznih puteva Milana Savića čini ovo delo jednom kompletnom i zaokruženom celinom, obuhvaćenom sa svih životnih aspekata.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi manje poznati srpski romani kao što su: Legija smrti Kamenka Subotića, Bez oca i majke Pere Radulovića, Gluvne čini Aleksandra Ilića, Strast Davida Pijade, Nazareni Jaše Tomića, Ikonija, vezirova majka Čedomilja Mijatovića i mnoge druge.
Sva dela Milana Savića možete videti OVDE, a roman Razni putevi OVDE.