Prota Mateja Nenadović (1777-1854) jedan je od začetnika memoarske književne forme kod nas, bio je diplomata, i član ugledne porodice koja je dala nekoliko važnih ličnosti u više generacija.
Njegov otac Aleksa Nenadović bio je istaknuti knez koji je nažalost stradao u Seči knezova – tragedije kojom su Turci želeli da uplaše Srbe već spremne na ustanak i borbu za oslobođenje. Podizan u duhu želje za oslobođenjem, a opet upućen na školovanje, Prota Mateja pronašao je svoje mesto u teškim vremenima koja su usledila – bio je jedan od vođa Prvog srpskog ustanka i išao u diplomatske posete, boreći se za podršku velikih sila.
Bio je i prva ličnost na funkciji vođe Praviteljstvujušćeg sovjeta, prvog našeg upravnog tela, ali nije zapostavljao ni frontove: borio se u svim važnijim bitkama. Nakon neuspeha povukao se u Austriju i pokušavao da lobira kod stranih sila i važnih ličnosti za podršku Srbiji. U vreme Drugog srpskog ustanka vratio se u Srbiju. Ipak zbog neslaganja sa politikom Miloša Obrenovića, Prota Mateja Nenadović je penzionisan. Zatim će postati član Državnog sovjeta, ali uskoro opet, zbog sukoba sa Mihailom Obrenovićem mora da napusti zemlju. Protu Mateju Nenadovića ponovo u svoju zemlju vraća Aleksandar Karađorđević, koji ga, znajući za njegovo obrazovanje, iskustvo i diplomatske sposobnosti, postavlja na mesto državnog savetnika.
Memoari Prote Mateje Nenadovića deo su školskog programa i predstavljaju sjajan, vešto napisan dokument o jednom vremenu. Govoreći o sopstvenom životu Prota Mateja beleži istorijske događaje koji su prethodili njegovom životu a koje zna iz porodičnih priča, one koje je i sam doživeo, a daje i širu sliku političkih rpilika u svetu i evropi, kao i prikaz stanja u zemlji koja je bila u vrlo teškom periodu – borbi za oslobođenje od turske vlasti, dok su je, s druge strane izjedali unutrašnji sukobi.
Jezik njegovog vremena i pripovedni talenat omogućava uživanje u Memoarima, ali je to delo istovremeno vredno i korisno za proučavaoce istorije.
U srpskoj književnosti nije usamljena pojava da važni funkcioneri i diplomate, budu istovremeno i stvaraoci. A opet, zanimljivo je kako su se iste uloge ponavljale kroz više generacija. Možda i prvi srpski diplomata i svakako vrlo uticajna ličnost u ondašnjoj spoljnoj politici, Prota Mateja Nenadović, u svojim memoarima zabeležio je važne elemente srpske istorije, situacije kojima je bio svedok , pa njegovi zapisi omogućavaju dublje upoznavanje istorije i prošlosti. Zanimljivo je da je umetnička crta preneta i na sledeću generaciju – njegov sin, ljubomir Nenadović, bio je pesnik, putopisac i prosvetitelj . Autor je vrlo autentičnih putopisa – Pisma iz Italije i Pisma iz Nemačke koji svedoče o tome kako je obrazovan i prosvećen Srbin tog vremena doživljavao prilike u drugim zemljama, a spis O Crnogorcima prikazuje njegovo oduševljenje Crnom Gorom i opet nam daje dosta dokumentarne građe kao i podatke o crnogorskom(a opet i srpskom) mentalitetu…
Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina) i td. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.
Dela ovog autora možete pronaći OVDE.