Лазар Комарчић је домаћој књижевној публици најпознатији као зачетник научне фантастике у српској књижевности због романа Једна угашена звезда. Међутим, српска књижевна критика препознала је Комарчића и као зачетника српског криминалистичког романа и у њему види најзначајнијег представника овог жанра у српској књижевности са краја 19. века.
Романи Лазара Комарчића Драгоцена огрлица, Два аманета и Просиоци садрже мотиве криминалистичког жанра, првенствено испољене у изненадним обртима или чудним коинциденцијама који творе узбудљив и напет заплет, чак и када је починилац злочина познат од самог почетка, као у Драгоценој огрлици. Кроз дело Лазара Комарчића може се пратити и развој овог жанра, посебно ако имамо у виду да су сва три ова романа инспирисана сензационалним судским процесима. Криминалистички романи који у сржи имају судски процес представљају старији тип овог жанра, за разлику од оних који се баве планирањем и извођењем злочина, односно истражним процесима.
У основи детективског романа је личност која трага за злочинцем и он може бити аматер или професионалац, полицајац, приватни детектив. Овај књижевни јунак има велике интелектуалне способности, обично је хладнокрван и духовит, усамљеник и чудак. Он посматра свет и живот око себе, али у њему не учествује (Тања Поповић, Речник књижевних термина). У овом светлу посебно је занимљив лик детектива Милића из романа У ђавољим канџама још једног занемареног српског писца – Стојана Живадиновића. Један од првих правих професионалних детектива код нас немилосрдно користи методе нове криминалистике и снагом сопственог интелекта разоткрива елементе психопатологије злочина.
Код Лазара Комарчића препознајемо старији тип криминалистичког романа, код кога се заплет не формира око овог посебног јунака, већ је у фокусу сама драматична и напета прича. Роман Просиоци у средиште радње поставља питање шта се догађа у једном друштву када млада, незаштићена девојка постане наследница огромног богатства. Једини начин да се Анђелија извуче из канџи свог похлепног старатеља, да се ослободи бројних нежељених просаца и да сама одлучује о својој удаји може бити само судско решење које је лишава наследства. Јунаци овог романа проблем лошег законодавства разумеју као логички проблем, који ће снагом свог интелекта успети да реше. Ово рационално решење своју основу налази и у вишем степену врлине ових јунака, и подразумева одрицање од материјалног богатства у корист правих вредности које једине омогућавају животну срећу.
Радња романа Просиоци доноси врло ангажовано друштвено питање: како су наши закони неправедни што нису при одређивању наслеђа изравњали женску децу са мушком. У овом смислу, Лазар Комарчић је велики заступник прогресивних друштвених идеја што је и општа карактеристика свих његових романа. Његово залагање за изједначавање мушкараца и жена пред законом Лазара Комарчића ставља у први ред бораца за равноправност жена, па је овај роман посветио управо доброти и милосрђу – жена.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други занимљиви романи заборављених писаца као што су: Светолик Ранковић (Порушени идеали, Горски цар, Сеоска учитељица), Стојан Новаковић (Калуђер и хајдук), Иво Ћипико (За крухом, Пауци), Андра Гавриловић (Прве жртве, Деспотова властела) и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је online куповина књига.
Сва дела Лазара Комарчића можете пронаћи ОВДЕ.