Школа врлине је ангажовани гест и апел, упозорење и молба да се поради на промени статуса просвете у друштву. Аутор није тек заједљиви критизер: бираним и пажљиво обликованим речима и исказима, у стилизованој литерарној форми, он опомиње и упозорава да смо закорачили далеко иза последњег часа за промене у школству. У том погледу књига је егземплар наставничког друштвеног ангажмана, јер показује шта све наставничка професија може да каже и уради у свом друштвеном контексту. Књига је и драгоцен камичак у никад довршеном мозаику јасног и коначног профилисања наставничког позива као аутентичне, аутономне и самосвојне професије. Коначно, Школа врлине не само да је заснована у педагошкој фантазији већ представља пример својеврсне педагогије фантазије: аутор демонстрира могућност њене култивације, структурисања и обликовања фантазије у непосредном школском контексту, са стварним последицама и импликацијама.
Александар Миланковић
Институт за филозофију
и друштвену теорију
Универзитет у Београду
Садржај:
Предговор другом издању
Духовно–уметничка академија „Теос”
Природно-техничка школа „Физис”
Спортски колеџ „Соматикос”
Савремени лицеј „Психе”
Школа врлине „Арете”
Репортажни извештај
Поговор
Читалачки осврти и утисци
Прилог: „Дигитално небо над нама и морални императив у нама”
Етички и епистемолошки изазови у образовању
Биографија и библиографија
Рецензије
Још нема коментара.