Иако многи мисле да је Војислав Ј. Илић Млађи искључиво песник, он је заправо сјајан приповедач, о чему сведочи књига Приповетке, којом Порталибрис подсећа читаоце на овог талентованом писца.
Прича Муж и жена, којом започињу Приповетке Војислава Ј. Илића Млађег, даје нам једну архетипску причу о односима у уговореном браку и сан за наводном страшћу и животној срећи. Реч је о мужевљевој потреби да га жена нежно воли, али она је у том браку ради функционалности, обавља своје обавезе и помирена је с тим да у браку са њим више неће добити. Она иза себе има једну необичну љубавну сторију, а он једну страсну о свом претходном браку и када јој то исповеда, у њој изазива снажну реакцију и осећања. У крајњој консеквенци можда је у питању његов животни бродолом о сопственој страсној љубави према првој жени која га је преварила, и можда о другој са којом је имао складан брак, али можда не баш толико страсти. Овде се Војислав Ј. Илић млађи наслања на традицију љубавних идеализација и очекивања која се јако уврежила у грађанском слоју већ на прелазу између 19. у 20. век. А тада је још увек било уговорених бракова базираних на сличним вредностима, животним лимитима учесника (нису ни могли имати бољу прилику), евентуално младалачком свиђању. Чини се да је и сам аутор нека врста жртве тог очекивања страсне везе и љубавне среће, која је ипак продукт утицаја литературе и мита, а која се појави у реалности као пројекција и због нереалног посматрања друге особе. И најчешће, као и у овом случају или пишчевом из реалности, резултира пропашћу везе.
Најупадљивија у Приповеткама је вероватно прича Из срамоте у злочин. Она је важна за став о Војиславу Ј. Илићу Млађем као приповедачу у више аспеката. Пре свега он овде приказује своју приповедачку способност посебну о контексту стварања добре композиције која истовремено дочарава стил живота у простору о којем је реч, као и суштинску карактеризацију ликова. То полази за руком ретко ком приповедачу. Он овде подсећа на Сремца и Ива Војновића, који нас својим дугим уводима увлаче у свет приповетке, а затим следи тако снажан и неочекиван обрт да се читаоцу заврти у глави. Реч је заправо о младалачкој страсти која резултира нежељеном трудноћом, затим и грешним чедоморством младе мајке. Приповетка обухвата и суђење на коме се решава њена судбина, па имамо увид и у бирократски и судски сустав тог времена. Као и сваки сентименталан сликар реалности, и Војислав Ј. Илић Млађи скреће пажњу на друштвени проблем, али и на питање моралног закона које нагони на грех. Сличан мотив проналазимо и код Душана Рогића у краћем роману У престоници.
Приповетка Код притвореника изузетно је упадљива и потресна, и издваја се тематски од осталих у књизи Приповетке. Она приказује атмосферу у време посете затвореницима. Овде нам описа унутрашњег живота, али се по речима изразима лица види како се личности из приче осећају. Посебно је тужна сцена са женама затвореницама које се распитују зашто их њихови ближњи нису посетили. Има ту и архетипског мотива жене лепотице коју партнер заборавља у њеном одсуству без обзира на њену лепоту. Војислав Ј. Илић Млађи један је од ретких аутора који су писали о животу у затвору. Поред њега то су чинили Лаза Лазаревић и Иво Андрић.
У збирци Приповетке налази се и прича Горки колачи, у којој се Војислав Ј. Илић Млађи приближава ауторима који пишу о социјалној неправди на ефектан начин , као што су Чарлс Дикенс, Виктор Иго, па и Достојевски. Реч је о дечацима без старања који су просјаци, па падају у искушење да украду привлачне колаче које виде у излогу. Њихов подухват коштаће их много, али ће у тој минијатури бити исприповедана страхота тих невиних дечијих живота које живот води тамо одакле повратка на праве стазе скоро да и нема.
Догађај на друму је прича о несрећној смрти и о њеним последицама. Даје нам слику баке и унуке о којој она брине након смрти оца. Сама та слика већ наслућује тужан догађај који ће бити испричан. Трагичан окршај на друму описан је детаљно уз дијалоге који читаоца уводе у свет и живот јунака, у менталитет нашег човека који је Војислав Ј. Илић Млађи добро познавао. Дијалози и бакино приповедање толико су аутентични да се аутор овде сасвим приближава нашим најбољим реалистима и њиховим приповеткама, као што су дела Лазе Лазаревића, Илије Вукићевића итд.
Сва дела Војислава Ј. Илића Млађег можете видети ОВДЕ.
Порталибрис је у оквиру едиције Отргнуто од заборава издао и многе друге заборављене ауторе, међу којима су Милица Јанковић, Иво Војновић, Зарија Р. Поповић, Милан Савић итд.