Писма из Швајцарске су на известан начин најинтимније дело Љубомира Ненадовића јер не представљају само путопис. То је дело које приказује једно младалачко путовање ђака. Оно је увид у живот наше интелектуалне омладине, која је умела да обилази знаменитости, али и да се забави и насмеје, запева. То је и приказ шта је у та времена значило студирати и упознати свет. Ти млади људи са наших простора где су градови тек у повоју, где се живот углавном своди на егзистенцију, битке и политичка превирања добијају прилику да упознају Европу, и то не само град у коме уче већ да обиђу још понешто и виде у ком смеру треба да се креће и наша мала заједница ако хоће да буде Европа. Истовремено, то је слика Швајцарске из времена у које се не можемо вратити и подсећање на историју ове земље која се данас сматра заједницом вечитог мира и благостања.
Љубомир Ненадовић заиста пише писма, обраћа се саговорнику, износи и неке помало тривијалне детаље путовања – саопштава када и колико пада киша, те је принуђен да буде у соби, објашњава свој умор, глад и др. Међутим, тај присни тон омогућава читаоцу да се осећа као да су писма намењена њему или чита заоставштину неког свог претка пронађену на тавану, у којој су многе познате му појединости.
Знаменитости о којима је реч у Писмима из Швајцарске су углавном цркве, тргови, торњеви, са којих се пружа фасцинантан поглед, сат са апостолима, али посебну пажњу аутору привлачи природа. Он говори о необичним брдским селима која су већ у оно време била спремна за примање туриста. Свежина и лепота тих предела толико одушевљавају Ненадовића и његову дружину да они организују пешачке туре и на сопственим ногама прелазе повеће дестинације како би успут уживали у невероватним призорима.
Посебно место у Писмима из Швајцарске заузима прича о обиласку извора Дунава. Љубомир Ненадовић га описује као неко мало врело и не може да верује да та вода, путујући и примајући притоке, постаје она широка река која пролази кроз велике европске градове. И данас је овај опис вредан и зна да додирне све нас који смо у дунавским земљама, а још нисмо имали прилику да посетимо његово извориште.
Љубомир Ненадовић, поред природе, анализира и људе, приказује нам карактер Швајцараца, и с једне стране, неразвијеност људи у понеким селима и са друге, напредне градове и туристичка места. Вероватно је најупадљивији пример и доказ да се европска цивилизација од тих времена до данас није много променила популарност коцкања. Док већи део света и даље муку мучи са ратовима, ралом и воловима, у Швајцарској богатији слој из читавог света долази на рулет. У том смислу су Писма из Швајцарске извор за историју културе Европе у ширем смислу, али и показатељ како се паралелно са просвећеношћу, науком и културним развијала и склоност ка пороцима. Интересантно је како Ненадовић описује рулет као точак са магнетом који привлачи људе са новцем из читавог света. Признаје да и сам није одолео да се опроба у тој игри.
Песме Љубомира Ненадовића биће сигурно изненађење за сваког читаоца. Познат је по својим путописима, пре свега, а његова поезија се ретко спомиње. Иако то није велики корпус песама, оне су изузетно вредне. У овој књизи нашле су се уз Писма из Швајцарске, која су његов најразиграније и можда најличније дело настало на путовањима, па је сасвим прикладно да се управо ту нађу стихови који приказују главне недоумице присутне у Ненадовићевом срцу.
Песме се могу поделити у две групе. У једној су оне које имају фабулу, скоро епску или драмску, у којој наилазимо на ликове, њихове животне ситуације, понекад митске личности или неке већ познате из света књижевности. Ту се посебно истичу песме Манити глумац и Једна ноћ, које су на трагу Калдероновог дела Живот је сан. У другој групи су оне у којима Ненадовић експлицитно износи своја запажања о свету животу, људима, карактерима, срећи, смислу живота. Занимљиво је да износи нека психолошка сазнања за која се тада просто није знало, до којих је могао да доже само бриљантан ум као што је он. Ту упадају у очи мала ремек-дела: Обичан – срећан и Записи.
Дела из ове књиге: Писма из Швајцарске и песме, које се могу дефинисати и као филозофске, представљају материјал за проучавање још једног слоја Ненадовићевог опуса и личности који су благо наше културне баштине, а кога нисмо сасвим свесни.
Сва дела овог аутора можете видети ОВДЕ.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао Ненадовићева Писма из Италије, Писма из Немачке, О Црногорцима, као и путописе многих заборављених аутора, међу којима су Сретен Л. Поповић, Јелена Димитријевић, Милан Јовановић Морски, Михаило Петровић Алас и други.