Pisma iz Soluna – svedočanstvo jednog doba

Uskoro u Portalibrisu…

„Pisma iz Soluna” Jelene Dimitrijević – svedočanstvo jednog doba

U deset pisama upućenih prijateljici Lujzi Jakšić, profesorki engleskog na Višoj ženskoj školi u Beogradu, Jelena prenosi zbivanja uoči Mladoturske revolucije iz 1908. godine.

 

Šta je Mladoturska revolucija i kakav Solun Jelena zatiče? 

Nosioci pokreta koji je ohrabrio pokretanje revolucije bili su Turci koji su putovali po Evropi i uviđali koliko se tadašnje Osmansko carstvo razlikuje po državnom uređenju i zaostaje u odnosu na druge evropske zemlje. Oni proklamuju ideje Francuske revolucije: jednakost, slobodu, bratstvo, ljuska prava. Ako pogledamo šire prilike, u našoj zemlji pak ova revolucija bila je dobar teren za aneksiju Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske, kao i za proglašenje nezavisnosti Bugarske.

Turska je u to vreme u velikoj krizi, zovu je „bolesnikom na Bosforu”, a cilj revolucije je svrgavanje sultana Abdula Hamida II, sprovođenje reformi, proglašenje Ustava, demokratizacija carstva, borba za jednakost i ljudska prava.
U skladu s idejama jednakosti, Evropom se proneo glas i da su se žene „razvile”. Čuvši to, Jelena Dimitrijević, strasni borac za ženska prava i dugogodišnji poznavalac duše žena Istoka, putuje u Solun kako bi ispitala posledice revolucije.

Glasovi o razvijanju proneli su se po celom svetu: stranci ih razneli. Ja sam napisala jedan članak da to demantujem, i da kažem ko su to što… Madam, Ustav nam nije da razvijemo lice, nego da razvijemo duh, da ga oslobodimo i da mu damo poleta. Naš duh je bio u lancima.

Nije istina da nas je zatvorila naša lepa prorokova vera: zatvorio nas je egoizam naših muževa. Ah, madam, naši su muževi ljubomorni: što je njihno da niko ne vidi.

Jelena se susreće sa oprečnim stanovištima Turkinja, dragocenim za tumačenje mentaliteta žena s Istoka na početku 20. veka.

Mi strankinjama otvaramo i vrata i srce; strankinje nas ismejavaju, sažaljevaju, viču: ’Robinje!’ Zašto smo robinje? Je li zato što nisu s nama ljudi?! Mi se same među sobom provodimo. A ako dovedemo duhovne ljude, kad od nas odu ne ostave nam u srcu bol kao što bi telesni

Žene s kojima razgovara su uglavnom članovi ženskih društava, odbora, ubrajaju se među prve visokoobrazovane žene u Turskoj, posvećene su borbi za jednakost i ženska prava. Iz njihovog ugla, kao i Jeleninih promišljanja, direktno možemo vizualizovati stanje Osmanskog carstva početkom 20. veka, odnosno, početak njegovog propadanja, te Pisma iz Soluna predstavljaju i jedinstveno svedočanstvo jednog doba.


 

Interesuju vas slična izdanja, pisma i putopisi? Potražite na sajtu i:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *