Милутин Ј. Илић је један од браће Илића, син песника Јована Илића, чије стваралаштво је неправедно запостављено, иако по квалитету нимало не заостаје за братом. Као што је, уосталом, случај и са делима његовог брата Драгутина, у запећак је пала симболична и алегорична поезија Милутинова, која представља врло оригиналан део нашег књижевног корпуса. У поезији он се бави универзалним темама, љубавним, патриотским, библијским, али често кроз личне и интроспективне призме. Користи богат језик и необичне сликовне приказе како би изразио унутрашње осећаје, социо-политичка становишта и филозофске рефлексије. Милутин Ј. Илић у збирци Песме не либи се да истражује дубока емоционална стања, природу и њен утицај на људску психу, али и проблеме друштвеног поретка, наш менталитет итд.
Допринос Милутина Ј. Илића на нашој књижевној сцени препознаје се пре свега у његовој способности да комбинује класичне књижевне форме са модерним изражајним техникама. Тај принцип је присутан и у љубавној поезији, у којој има и фолклорних елемената. У збирци Песме љубав се често приказује као снага која може да донесе како радост, тако и бол. Ова љубав није само романтична, већ и духовна и филозофска, етерична (Сонети, Звезда, Очи) и читаоцу омогућава да схвати да није усамљен у својим емоцијама, али и да боље разуме природу љубави.
У збирци Песме Илић о љубави пише каткад и на духовит начин, не скривајући симпатије према враголијама међу заљубљенима. У песми Исповест из необичне перспективе мртвог у сандуку, кроз разговоре окупљених (погрешно) се открива његов љубавни грех. Страх од неверства духовито је приказан у песми Разочарење, где јунак сања да је умро, а драга другог љуби на његовом гробу, па ипак опис љубоморног мртваца је ванредно смешан.
Једна од честих тема – природа – у Илићевим песмама није само позадина, већ активан учесник у изражавању унутрашњих стања и осећања. Кроз слике природе, Илић успоставља везе између спољног света и унутрашњег живота појединца, стварајући слике које су истовремено лепе и емотивне, а у песмама које о говоре о природи често постоје и фолклорни елементи.
Чак и кад пише о тешким темама, Милутин Ј. Илић у збирци Песме настоји да буде ведар, забаван, понекад користи химнични, свечан тон, доминирају, дакле, ведри дух и оптимизам, док се његов брат Војислав препознаје по свом песимизму и често мрачнијем тону. Његове песме често истражују теме губитка, патње и дубоких филозофских питања о људској егзистенцији, а притом је и Војислављев стил комплексан, са тенденцијом да се користи симболиком и метафорама које рефлектују његову меланхолију и критички поглед на свет.
Трећи брат, Драгутин Ј. Илић, писао је и прозна и драмска дела, чак се памти као писац првог научнофантастичног комада, па се може рећи да је свако од браће изабрао свој специфичан угао гледања на свет, као и књижевне облике и средства које користи.
Читав један сегмент у збирци Песме Милутина Ј. Илића представљају патриотске песме, у којима користи богат језик и емотивне приказе да изрази љубав према домовини и поштовање према српским херојима и култури. Милутинов стил, који укључује богату метафорику и епски тон, успешно ствара осећај поноса и дивљења, Илићеве патриотске песме имају значајну улогу у обликовању српског књижевног и културног наслеђа, пружајући увид у емотивни и интелектуални израз љубави према домовини. Милутин Ј. Илић велича хероје свог времена, али и оне из прошлости. Посебно се истичу његове песме Хајдук Раде, Јан Хус, где он у средиште ставља храброст тих великих јунака. Тема ослобађања и уједињења честа је у његовој поезији, а пише и о словенству и некој врсти словенског повезивања, међусобног помагања итд.
Филозофске погледе и посматрање живота у коме неминовно постоје радости и туге, Милутин Илић износи у песми Судба, Једна рана, а честе су и песме где је реч о божанском, као што је песма Пророк.
Занимљиво је како убедљиво приказује песничку природу, описујући своју одлуку (или одлуку лирског субјекта) да уместо овог ружног света ствара свој, лепши (Елегија).
У збирци Песме Милутина Ј. Илића најзначајније место има дужа песма Рајске новине, друштвена сатира и алегорија, која нема конкуренцију у нашој книжевности, а ни у светској их нема много тако забавних и домишљатих. Можда се може једино упоредити са Змајевом Јутутунском јухахахом. У питању је дело, у коме се као у новинама извештава о наводним дешавањима у рају, а која су заправо алегорични приказ догађаја у држави. Врло је ту Илић оштар, али су и паралеле срећно нађене, духовите, забавне и на врло интересантан начин он користи оксиморонски мотив „невоља у рају”.
Песме Милутина Ј. Илића су не само уметничка достигнућа већ представљају и дубока истраживања људске душе и њеног односа са светом. Таленат, образовање, као и породични утицаји условили су да његов рад пружа богата емоционална и естетска искуства, која и даље имају важну улогу у српској књижевној традицији. Кроз његову поезију можемо осветлити сложене аспекте људских осећања и природе, чиме Илић остаје релевантан и инспиративан и у нашем времену.
У едицији Отргнуто од заборава Порталибрис издао је и дела осталих стваралаца из породице Илић: Јована Илића, Драгутина Илића и Војислава Илића.
Књигу Песме Милутина Ј. Илића можете пронаћи ОВДЕ.
Сва дела Милутина Ј. Илића можете пронаћи ОВДЕ.