Pesme Jelene Dimitrijević, pesnikinje i putopisca, objavljene su 1894. godine, u Nišu.
Pojavivši se na srpskoj književnoj sceni, Jelena Dimitrijević se zadržala u krugu onih književnih žanrova koji su bili česti u stvaralaštvu žena pisaca – u lirskoj poeziji, putopisima, romanima. Ipak, Jelena je tematski načinila iskorak u odnosu na svoje savremenice Isidoru Sekulić i Milicu Janković time što je glavna tema njenog stvaralaštva bio svet muslimanskih žena.
Već nakon prve objavljene knjige, koja je prvobitno nosila naziv Jelenine pesme, počelo se u književnim krugovima govoriti o ženi koja je u još uvek konzervativnom društvu svojim perom smelo pokušala da opeva i opiše sevdah Turkinja, kao i najintimnija i skrivena devojačka osećanja, povremeno zalazeći u erotizam. Svet o kome je pisala dobro je poznavala – budući da je bila čest i cenjen gost u domovima uglednih Turkinja u Skoplju, Carigradu, Solunu i Nišu, Jelena Dimitrijević je upoznala njihov javni i privatni život. Tom prilikom će se kod nje probuditi ljubav prema Istoku, te će svoju najveću inspiraciju otkriti upravo u istočnjačkom, patrijarhalnom svetu. „Ona je izabrala da peva turski život, ili, tačnije reći, ljubav prema Turkinjama”, rekao je Pavle Popović nakon što su objavljene njene pesme.
Njena dominantna tema, najšire posmatrano, jeste žena uopšte – u srpsku književnost Jelena Dimitrijević donosi osvrt na položaj žene u društvu, često nepravedno skrajnut i zanemaren. Čak i kada svoje pesme peva iz perspektive muških junaka, muški svet je tu samo kako bi se kroz njega prelamale i u njemu ogledale ženske sudbine. Pesme Jelene Dimitrijević su lirske, sentimentalne, tople; otkrivaju nežna devojačka – pa i momačka – osećanja i njihove nemire u duši. Njena poezija je susret Istoka i Zapada, patrijarhalnog i modernog; istovremeno i želja za očuvanjem sopstvenog nacionalnog identiteta, kao i čežnja za mističnim i dalekim islamskim svetom.
Opisi u njenim pesmama su upečatljivi i jasni, a uz njih će često biti prisutan i ironičan komentar, u kom se nekada može pronaći i podsmeh na račun stranaca – kada bi pesnikinja njihovo ponašanje i navike videla kao posve neobične i drugačije. Jelenine pesme otkrivaju borbu žene za ljubav, za pravo da oseća, i to u svetu u kom osećanja najčešće bivaju potisnuta i prikrivena iza vela. Odana svome narodu, istovremeno i otvorena za druge kulture, običaje i navike, Jelena Dimitrijević je srpskoj književnosti donela jedan novi senzibilitet – kosmopolitski, otvoren, radoznao. Godinama kasnije, ovi stihovi ne prestaju da budu moderni – čitalac se u njima i dalje može pronaći.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate neke od najlepših zbirki srpske poezije: Đulići i đulići uveoci Jovana Jovanovića Zmaja, Pesme i proza Đure Jakšića, Izabrane pesme Laze Kostića, Otkrovenje i Poezija Rastka Petrovića, Trenuci i raspoloženja Danice Marković, Svet je naša otadžbina Koste Abraševića i mnoge druge.
Sva dela Jelene Dimitrijević možete videti OVDE.