„Novi svet ili U Americi godinu dana” – Prvi srpski putopis o Americi

Jelena Dimitrijević (1862-1945) je bila srpska pesnikinja, romanopisac, pripovedač, putopisac, svetski putnik, borac za ženska prava te, u tom smislu, među prvim srpskim feministkinjama. Kada su u pitanju Jelenina putopisna ostvarenja, dugo je bila u senci svojih savremenika, (takođe poznatih putopisaca) kao što su: Ljubomir Nenadović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović.

„Putnik po sudbini i nagonu” – tako Isidora Sekulić, poznata srpska književnica, opisuje Jelenu Dimitrijević u kritici Jeleninog putopisa po Americi („Novi svet”). Time svedoči o Jeleninoj potrebi da zapiše nova iskustva i da iznova ispituje druge kulture i prostranstva.

Jelena je putovala širom sveta: Francuska, Španija, Engleska, Amerika, zatim Indija, Japan, Himalaji, Egipat, Palestina, Sirija…  Zamislite ženu od 65 godina koja putuje svetom, bez straha, za nju je ceo svet njen dom. Time, njena promišljanja o različitim kulturama, o arhitekturi, mentalitetu potiču od pravog svetskog putnika, i to jedne od prvih žena u Srbiji koja tu titulu nosi. Svoj kosmopolitski duh i, s druge strane, patriotizam Jelena Dimitrijević projektuje i u svoja dela.

Novi svet ili U Americi godinu dana je putopis Jelene Dimitrijević iz 1934. godine, u kom neposrednim i dinamičnim tonom, dočarava Ameriku iz vremena nakon Prvog svetskog rata. Godine 1919. Jelena je zaplovila „beskrajnim vodama koje  neprestano menjaju boju kao mlade Amerikanke toaletu” u „zemlju superlativa.” U romanu se nalaze i fotografije koje je napravila na svom putovanju, koje su svojevrsni arhiviran Jelenin doživljaj tadašnje Amerike.

Ja pišem u superlativu jer sam u zemlji superlativa. Ali, ko bi se svega setio i sve pobrojao što Amerikanci imaju, ili, upravo, što nazivaju u superlativu? … Amerikanci ne govore u superlativu o apstraktnim pojmovima, već o konkretnim stvarima, o čisto materijalnim, o onome što se da videti i opipati.

U antičkom svetu govorilo se o sedam čuda na svetu; u modernom, i to u Americi, o sedam puta sedamdeset i sedam, i mnogo, mnogo više.

Čime je Amerika očarala Jelenu?

U romanu ćete otkriti zbog čega je Njujork „prestonica sveta” i čime je Amerika zavredila titulu Novog sveta. Naročito je zanimljivo uporediti Jelenina opažanja s kasnijim putopisima o Americi drugih svetskih autora, te se, tom linijom, može pratiti razvoj jedne kulture, ekonomije, privrede i mentaliteta. Jelena ilustruje Ameriku nakon Prvog svetskog rata – zemlju u usponu, ekonomski procvat, zidanje nebodera, biznismene sa čuvenog Vol strita – ali slika i običan svakodnevni život američkih građana, a posebno je interesantan prikaz naše dijaspore u Americi.

Amerikanci su prosto revolucionarni. „Ko zazire i ko se obzire – ne stvara velika dela.”

… Mi volimo svetlost, i zato se penjemo u oblake da živimo blizu sunca.

Tajms skver je svakako srce ovoga realističkog grada što noću liči na grad iz bajke. London, za koji sam mislila pre rata da je najosvetljeniji grad na svetu, posle rata je potamneo. A Njujork… Njujork je, možda, posle rata postao još svetliji. Dva grada kao dva ljudska bića.

U „Novom svetu” hronološki ćete pratiti Jeleninu avanturu po mapi Amerike. Nakon Njujorka, koji neboderima prkosi geometriji, Jelena posećuje Vašington – dom Džordža i Marte Vašington – potom Boston, Filaderfiju, prenosi nam legendu o prvim engleskim hodočasnicima koji su kročili na tlo Amerike i čuvenoj Plimutskoj steni, opisuje Nijagarine vodopade… Jelena Dimitrijević je smatrala da je mnogo zanimljivije lutati po gradovima i razgovarati s ljudima, nego samo čitati o tome, te se jedna od vrednosti ovog dela ogleda i u tome što je prikazan direktan susret s građanima Amerike, njihovim načelima, vrednostima koje neguju, kult rada, svakodnevnica. Jelena je provela godinu dana u Americi, te je upoznala kroz više aspekata.

Tako nam, na primer, posete univerzitetima otkrivaju nam obrazovni sistem tadašnje Amerike, stav Amerikanaca prema srpskom narodu i istoriji, i, uopšte, kulturni stupanj jedne zemlje. Obišla je mnogobrojne ustanove humanističkog karaktera, klubove, muške i naročito ženske, gde se žene sastaju da tretiraju razna socijalna, ekonomska i politička pitanja. Prenela je oduševljenje javnim bibliotekama, univerzitetima, pozorištima, bioskopima, parkovima, arhitekturom…

 

Jelena progovara i o rasnoj diskriminaciji, a nastavlja i liniju koja je aktivna u skoro svim njenim delima – Jelena je pisala o obespravljenosti žena u društvu i borila se za njihova prava u beogradskim udruženjima čiji je član bila, ali i na papiru. U tom smislu, Jelenu su Amerikanke, koje je tokom Prvog svetskog rata upoznala kao bolničarke na frontu u Srbiji, oduševile svojim programom za jednaka prava u društvu. Sada ih još bolje upoznaje u njihovoj slobodnoj otadžbini kao energične revolucionarke u borbi za ženska prava, nalik Jeleni.

Ja osećam da meni Amerikanke imponuju. A zašto? Možda zato što su se otele od onog starog tradicionalnog ženinog, i pošle k nečemu novom što je bolje ne samo za ženu, nego i za onoga koga ona vaspitava, za čoveka? … Ja obožavam Amerikanke: ne što su lepe, nego što su energične, što su kuražne… Amerikanke su ženski sveštenici, ženski apostoli, ženski misionari… Najzad, ja ih obožavam još i stoga što su i pošto su stekle pravo glasa ostale – žene.

Pored arhitekture, prirode, kulturnog i javnog života, iz ugla podstanarke u gostoljubivim američkim domovima, Jelena s posebnom toplinom dočarava mentalitet i životne navike Amerikanaca: vikend izlete, hranu, slavljenje Božića, stilizovanje kuća, odevanje, vaspitanje dece, sukobe generacija.

Čitati i putovati bio je Jelenin moto, borila se za pravo obrazovanja i glasa žena, poigravala se sa svojom ženstvenošću noseći štap i cilindar, putovala širom sveta, objavljivala svoje smele ideje… Kako je ovakva žena potisnuta iz istorije srpske književnosti i većine antologija srpske poezije?

U novije vreme, značaj njenog rada se ponovo prepoznaje, te su pojedina dela Jelene Dimitrijević uvrštena i u školsku lektiru. Za vas smo pripremili poseban izbor njenih ostvarenja koji možete pronaći na sajtu Portalibrisa! Upoznajte Jelenu!

 

Ukoliko putopisi naročito privlače vašu pažnju, u okviru naše edicije Otrgnuto od zaborava izdvajamo za vas i naslove: Milan Jovanović „Tamo amo po Istoku”, Dragomir Brzak „S Avale na Bosfor”, Branislav Nušić „Kosovo”, Ljubomir Nenadović „Pisma iz Italije” i „Pisma iz Nemačke”, Jelena Dimitrijević „Sedam mora i tri okeana”, a u pripremi su i drugi!

Dela Jelene Dimitrijević aktivno reizdajemo, a na sajtu Portalibrisa pogledajte koje smo naslove za vas pripremili do sada!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *