Niko Bartulović ili, kako ga drugačije nazivaju, Andrić sa ostrva, pored nekolicine romana objavio je i zbirku pripovedaka. Još jedan primorski pisac, pored Sime Matavulja, koji je ostavio traga u srpskoj književnosti, upoznajući nas sa duhom Hrvatskog primorja i svog rodnog Starog Grada.
Sa pojavom epohe realizma roman i pripovetka doživljavaju svoju ekspanziju, a takva tradicija nastavlja se početkom, ali i u toku celog 20. veka, počev od Veljka Petrovića i Petra Kočića preko prvih Andrićevih pripovedaka, pa sve do pripovedaka postmodernizma Milorada Pavića. No, kao što i svaka književna vrsta doživi sopstvenu evoluciju u toku određene epohe, koja joj na taj način ostavlja svoj pečat, tako su i pripovetke Nika Bartulovića ogledalo prve polovine 20. veka.
Njegove pripovetke su na međi Petrovića i Matavulja. Njegovi junaci su školovani ljudi, poput Petrovićevog Miloša Oke, koji se vraćaju u svoj zavičaj kako bi tamo uspeli da se ostvare. No, povratak iz svetskih prestonica u malo mesto predstavlja nešto što bismo eufemistično mogli nazvati „sukob sredina”. Mala sredina i rodni grad zahtevaju od njiha da postanu ono što su bili pre nego što su doživeli svoj preobražaj i postali visoko obrazovani ljudi. Oni su poput mora učmalosti koje im ne dopušta da doplivaju do neke obale i na taj način se spasu nje same, već ih zadržava u sebi i ostavlja ih da se dave u propisanim normama vezanim za samo mesto.
Bartulović u svojim pripovetkama slika patrijarhalnu srpsku porodicu u kojoj se otac za sve pita, a njegov ljubimac u porodici je sin i njemu će sve dati, za razliku od ženske dece, koja ostaju u drugom planu i tu su da služe ocu i bratu. Međutim, tu nam pisac postavlja pitanje: da li se dobro dobrim vraća ili se umesto tog dobra dobije nešto sasvim suprotno i neočekivano?
Kao gotovo i svaka zbirka pripovedaka, i u Izabranim pripovetkama Nika Bartulovića naići ćete na onaj tip pripovetke u kojoj se slika zabranjena ili neostvarena ljubav dvoje mladih, ali i prijateljska ljubav između dva potpuno različita karaktera, koja traje do groba, ali se nastavlja i nakon njega.
U svojim pripovetkama Bartulović je predstavio sliku svoje stvarnosti i tom slikom dokazao da neke teme, neki karakteri i neke osobine stvarnosti nikada neće prestati da postoje.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i pripovetke drugih zaboravljenih srpskih pisaca kao što su: Simo Matavulj (Đukan Skakavac i druge pripovetke, Iz raznijeh krajeva, Iz beogradskog života), Lazar Komarčić (Pripovetke i zapisi), Tadija Kostić (Zao glas i druge pripovetke), Đura Jakšić (Pripovetke), Janko Veselinović (Izabrane pripovetke), Momčilo Nastasijević (Rane priče i pripovetke), Draginja Draga Gavrilović (Iz učiteljičkog života i druge pripovetke), Ivo Ćipiko (Kraj mora i druge pripovetke, Pripovetke, crtice, sećanja), Branislav Nušić (Pripovetke), Veljko Milićević (Pripovetke), Borisav Stanković (Izabrane pripovetke) i druge.
Sva dela Nika Bartulovića možete videti OVDE.