Priča koja je ušla u širi izbor na konkursu „Srbija na razmeđi vekova”
Milica Veličković
Moda u Srbiji krajem 19. veka
U Srbiji je krajem 19. veka bio prisutan uticaj Evrope u građanskom odevanju. Pre oslobođenja strogo su se poštovala pravila oblačenja koja je propisivalo Osmansko carstvo. Srbija je najveću transformaciju u kulturi odevanja doživela nakon oslobođenja, prilaskom evropskim standardima i pogledima na svet. Krajem 19. veka u Beogradu i u unutrašnjosti prisutan je zapadnoevropski način odevanja. Tada pristižu francuski modni časopisi, u kojima je ponuđena inspiracija za modne transformacije žena u Srbiji.
Večernje balske haljine bile su pastelnih tonova, uz obavezne detalje u vidu lepeza, rukavica, suncobrana. Rukavice su bile od kože, lepeze od čipke, šifona, slonovače. Suncobrani su izrađivani od čipke, šifona, svile, ukrašeni volanima. Zimski kaputi, žaketi i ogrtači bili su raznih dužina i materijala, ali ukrojeni u struku. Izrađivani su od štofa, tvida, sa dugmadima, manžetnama, obrubima od astragana, dabrovina, samura, činčile.
Letnji ogrtači bili su od svile ili čipke, ukrašeni detaljima. U eri osnaživanja radničke klase žene su sticale značajnije društvene uloge. Te promene su uticale i na modu. Široke suknje, duge šlepove i jako zatezanje struka zamenile su pojava vitke i visoke figure i ravna i jednostavna linija odeće. Tako je postavljena osnova savremenog načina odevanja.
Na početku 20. veka dominanta su dva stila. Prepodnevna, neformalna ili poslovna odeća s ravnom suknjom do članaka, i večernje haljine, koje su bile izrađene od muslina, pamuka, satena, žoržeta i šifona. Dolazi do mešavine stilova. Bogat izvor ideja stiže iz istočnih zemalja kopiranjem rukava japanskih kimona i kućnih haljina po ugledu na japanske tradicionalne odevne predmete.
Odevanje na dvoru Obrenovića podrazumevalo je poštovanje protokola u oblačenju i ponašanju. Tamo su održavane svetkovine, balovi i prijemi. Jelo se služilo iz servisa od saksonskog porcelana, vino se točilo u čaše od češkog kristala s kraljevskim krunama i inicijalima kralja Milana. Muzičari su svirali dela Mendelsona, Vagnera i Verdija. Dvorske zabave spadale su u kategoriju zvaničnih ceremonija. Bile su dostupne uzanom krugu ljudi. Ministri, njihove supruge, savetnici, oficiri, ugledni privrednici i strane diplomate imali su čast da prisustvuju ovakvoj ceremoniji. Od svih zabava najsvečaniji su bili dvorski balovi, koji su se odvijali prema strogo utvrđenom ceremonijalu.
Posle višegodišnjeg prekida zbog razvoda braka kralja Milana i kraljice Natalije 1889. društveni život na dvoru obnovljen je na zimu 1895. godine. Kraljica Natalija postavila je osnove modela ponašanja života na dvoru. Novogodišnji bal je predstavljao posebnu svečanost. Počinjao je u deset sati uveče i trajao je do duboko u noć. Svaka dama dobijala je na ulazu knjižicu sa upisanim redosledom igara u koju je upisivala partnera za svaku igru. Vodilo se računa da dame ne ostanu dugo bez kavaljera. Raspored igara je strogo poštovan. Svečanosti su počinjale kolom, a za njim bi usledili polka, mazurka, valcer. Na programu je bilo oko jedanaest igara, s pauzom posle osme.
Insistiralo se na praćenju modnih trendova, kako bi se podstaklo interesovanje žena i mladih devojaka za modu. To potiče od kraljice Natalije. Doterivanje i kićenje supruga i kćeri bio je način da se pokaže uspeh, status i moć supružnika, odnosno roditelja. Zato su ove pojave, po ugledu na Evropu, bile prisutne i u tadašnjem građanskom društvu Srbije.