Tokom 1934. i 1935. godine Mihailo Petrović Alas imao je retku priliku da u sklopu dve različite naučne ekspedicije poseti zabačena, teško pristupačna ostrva južnog Atlantskog i južnog Indijskog okeana, ostrva ka kojima ne vode uobičajene pomorske rute, turistički i trgovački putevi. O ovoj neobičnoj pustolovini ostavio je još jedan od svojih čuvenih putopisa – Po zabačenim ostrvima.
Mihailo Petrović Alas na početku putopisa Po zabačenim ostrvima kaže da je cilj prvog od ova dva putovanja bio: […] za većinu saputnika prikupljanje građe za naučni rad, ili proveravanje nekih dotle još neutvrđenih naučnih rezultata, a za ostale potpun i ničim nepotrebnim pomućen mir i odmor od poslova koji su prethodili, kao i prilika da se vidi nešto što je teško pristupno, a nedostupno običnim sredstvima pojedinaca. Ja sam lično bio toga puta u ovoj drugoj grupi.
Put je ekspediciju vodio od francuske luke La Rošel zapadnom obalom Španije do marokanske Kazablanke, i dalje preko Kanarskih i Zelenortskih ostrva ka zabačenim Vaznesenjskim ostrvima (Asension), Svetoj Jeleni, te ostrvima Tristan d’Akunja i Gof.
Najzanimljivija za čitaoce je poseta glasovitom ostrvu Sveta Jelena, poslednjem odredištu velikog francuskog vojskovođe i imperatora Napoleona. Mihailo Petrović Alas donosi nam neobičnu priču o poslednjim Napoleonovim godinama, i slučaju koji ga je doveo na ovo ostrvo. Posle poraza kod Vaterloa Napoleon odlučuje da se povuče sa prestola i da poslednje godine svog života provede u miru i zaboravu u Americi; međutim, engleske vlasti ga uveravaju da će za njega samog najpovoljnije biti da se stavi pod zaštitu britanskih zakona. Kada je Napoleon pristao na taj dogovor i napustio francusku teritoriju, smatrajući da će dobiti dozvolu za putovanje u Ameriku, britanski parlament saopštava da Napoleona smatra ratnim zarobljenikom i da će biti interniran na ostrvu Svete Jelene. Izbor je pao baš na Svetu Jelenu upravo zato što nema trgovačkog transporta ka ovom ostrvu, veoma je zabačeno i nepristupačno, te to čini ništavnom mogućnost Napoleonovog oslobađanja i povratka u Evropu.
Opis samog ostrva Svete Jelene zanimljiv je posebno zbog činjenice da se sam Mihailo Petrović Alas kreće stopama velikog imperatora, uzimajući njegovu perspektivu i stvarajući utisak da se Napoleonova tragedija upravo odvija pred nama.
Drugi deo putopisa Po zabačenim ostrvima posvećen je naučnoj ekspediciji poduzetoj naredne, 1935. godine po udaljenim i zabačenim ostrvima južnog Indijskog okeana, a o specifičnostima ovog putovanja u uvodu Mihailo Petrović kaže:
Ove 1935. godine moji saputnici i ja preživeli smo dve zime jednu za drugom, bez leta koje bi ih razdvajalo. Jednu običnu, redovnu i mirnu, svaki u svome mestu; drugu zajedničku, punu avantura. Ovu smo drugu zimu imali u vreme kad bismo se svi, u redovnim prilikama, odmarali od poslova i tražili zaklone od žarkih letnjih dana. Nju smo, međutim, proveli u dalekim morima od kojih počinje južna polarna oblast i gde sredina zime pada u vreme kad je u našim krajevima sredina leta. To će, verovatno, biti i moje poslednje prekomorsko putovanje.
Put je vodio od Marselja preko Sredozemnog mora, da bi ekspedicija prošla Sueckim kanalom i preko Crvenog mora stigla do Indijskog okeana. Prošavši pored Sejšela i Admiralskih ostrva, zadržavaju se poduže na Madagaskaru. Od Madagaskara počinje ciljano putovanje ove naučne ekspedicije koja na planu ima udaljena ostrva antarktičkog kruga: Amsterdam, Sen Pol, Kergelen i Kroze.
Veliki deo putopisa Po zabačenim ostrvima Mihailo Petrović Alas, budući strastveni ribolovac, posvećuje kitovima – specifičnostima različitih vrsta, ali i lovu, preradi i industrijskoj upotrebi ovih životinja. Ovde se po značaju izdvaja ostrvo Kergelen, na kome se nalaze velike kitolovne stanice i postrojenja za preradu kitove masti.
Putopisom Po zabačenim ostrvima završavaju se avanture Mihaila Petrovića Alasa, opisi egzotičnih i nepristupačnih krajeva Zemljine kugle, svojim temama, obimom i naučnim pristupom sasvim jedinstvenih u korpusu putopisne literature srpske književnosti.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdati i drugi manje poznati putopisa kao što su: Branislav Nušić (Putopisi, Kosovo), Dragomir Brzak (Sa Avale na Bosfor), Milan Jovanović Morski (Tamo-amo po Istoku, Gore-dole po Napulju), Ljubomir Nenadović (O Crnogorcima, Pisma iz Italije, Pisma iz Nemačke), Rastko Petrović (Afrika, Putopisi), Jelena J. Dimitrijević (Sedam mora i tri okeana, Pisma iz Niša, Pisma iz Soluna, Novi svet ili U Americi godinu dana). Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.
Sva izdanja ovog autora možete pronaći OVDE.