Марта посадница или Пад Великог Новгорода још једна је у низу драма Матије Бана, у чијем се књижевном раду оне највише и истичу, али исто тако и поезија. На драми је почео рано да ради и био је инспирисан Шекспировим стваралаштвом. Угледајући се на овог великог енглеског драмског писца, написао је Смрт кнеза Доброслава, драму која је по мотивима врло слична Хамлету. Његова прва драма је Мејрима, а даље следе Милијенко и Добрила, Цар Урош, Краљ Вукашин, Цар Лазар, Таковски устанак, Ускрс српске државе, Кобна тајна, Ванда, Јан Хус, Кнез Никола Зрињски, Маројица Кабога.
Марта посадница или Пад Великог Новгорода објављена је 1871. године и у њој Матија Бан приказује московског кнеза Ивана Грозног у намери да створи уједињену Русију, да покори све независне државе, од којих је најмоћнија била Новгородска република. Ово је историјска драма, у чему је Бан најуспешнији. У књизи Знаменити Срби XIX века Андра Гавриловић каже да је Бан наставио и прихватио да пише историјску драму после Јована Стерије Поповића:
„Данас се већ може у књижевну историју српску унети закључни суд по коме је Бан драматски песник чије су драме испуниле читав један период у развитку наше драматике, наставивши историјску драму прихваћену од Јована С. Поповића и заједно са Суботићем изведену до најновијега периода, до времена осамдесетих година деветнаестога века, кад се позоришту почињу стављати и друкчији захтеви.”
Марта посадница или Пад Великог Новгорода је трагедија у пет чинова у којој се инсистира на судбини једне заједнице, чији је предводник храбра Марта, председница Новгородске републике, која је имала „јаку странку међу бојарима и грађанима”. Упркос силовитим ратним походима Московљана, Марта, бивша посадница, вођена одважношћу и оштроумљем, поносно стоји на челу својих Новгорођана и спремна је да, пружајући отпор, изгуби и највредније, али ни не слути каквим се све сплеткама нападачи, па и њени блиски људи, могу служити.
Матија Бан у предговору, тј. у објашњењу, каже да се држао руских историјских извора док је писао ову драму.
„У вријеме кад се збио догађај који је представљен у овој трагедији и у коме сам се држао руских историјских извора, Русија је збацала са себе монголски јарам. Она је онда била подијељена на више самосталних држава, које саме собом управљаху по својим законима и обичајима, признавајући великога кнеза московскога за опћега господина, а нипошто за господара. Овај је самовласно владао само у Москви и њеној области. Велики московски кнез Иван Васиљевић, прозвани Грозни, науми да својој власти потчини све те слободне државе и створи уједињену, јаку Русију.”
Матија Бан такође каже за драму Марта посадница или Пад Великог Новгорода: „Да бих снажније истакао цјелину катастрофе, ја сам оба рата, између којих протекло је само седам година, слио у један, а катастрофу сам узвисио својевољном смрћу Мартином, као најживљим изразом и новгородског, иројичног скончања.”
Ова драма говори и о љубави, части, честитости, оданости, али и о осветољубивости, користољубљу и издаји. Док је Марта приказана као храбра жена која мудро води свој народ, штити их, брижна је и чува тајну своје пријатељице, Иван Грозни је спреман на све, па и да свесно манипулише осећањима најближих. Све време је присутна сопствена борба у самим ликовима, борба између љубави и части. Ако се учини издаја, колико она скупо кошта? Ко пати, ко страда? Да ли ће Марта успети да заштити Новгорођане, саму себе и себи најбитније људе?
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге мање познате драме, међу којима су: Краљ Стеван Томашевић Милоша Перовића, Драме Петра Прерадовића, Владимир и Косара Лазара Лазаревића, Задужбина Милорада Шапчанина и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Књигу Марта посадница или Пад Великог Новгорода погледајте ОВДЕ, а сва дела Матије Бана ОВДЕ.